Iako nije dobio dozvolu za skakanje sa Saborne crkve, Manojlo nije želeo da odustane. Krajem novembra 1841. godine odlučni kalfa je skočio s beogradske Đumrukane, tj. Carinarnice, smeštene na obali reke…
Građani su nedavno imali priliku da povodom Vojne parade u čast sedamdesetogodišnjice oslobođenja Beograda pogledaju defile vazduhoplovnog ešalona Vojske Srbije. Srpsko vazduhoplovstvo ima dugu tradiciju, a prvi pisani tragovi interesovanja za let zabeleženi su u devetnaestom veku.
Krajem novembra 1841. godine odlučni kalfa je skočio sa Đumrukane (tj. Carinarnice, koja se nalazila ispod Kalemegdana, na obali Save), rešen da preleti reku.
-Kovački kalfa Manojlo je ovaj poduhvat pokušao da izvrši spravom koja je predstavljala kombinaciju krila kao kod ptice i malog padobrana. Padobran je imao za cilj da sletanje učini sigurnijim, u ovom slučaju da ublaži pad. U svom pokušaju, Manojlo je preleteo preko glava okupljenih i začuđenih posmatrača, ali se ubrzo srušio, srećom, u snežni nanos. Mali padobran i sneg su mu spasili život. Bio je ovo prvi zabeležen pokušaj leta u Srbiji – priča za Telegraf Mirjana Novaković, kustos Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu.
Zdanje Đumrukane sa kojeg je kalfa Manojlo skočio, velelepna dvospratnica na obali, ne samo što je poslužilo kao prva “letačka pista”, već su se u njemu održavale i prve pozorišne predstave u Beogradu. Zgrada je srušena tokom Drugog svetskog rata, u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine.
Međutim, Srbi će na prvi let čekati više od pola veka. Prvi let srpskog pilota sa srpskim obeležjima dogodio se 19. aprila 1909. godine, prilikom prijema prvih balona kupljenih za srpsku vojsku. Kosta Miletić, prvi školovani pilot balona i osnivač prve srpske stanice golubije pošte, poleteo je na sfernom balonu “Srbija”, kupljenom od nemačke firme August Redinger iz Auzburga.
– Baloni za Srpsku vojsku nabavljeni su 1909. godine. Tada su kupljena dva slobodna sferna i jedan vezani zmaj-balon. Balonom koji je nazvan „Srbija“ leteo je Kosta Miletić neposredno po preuzimanju iz fabrike. To je bio prvi let vazduhoplovstva sa obeležjima srpske države. Tek nekoliko godina kasnije, stvoreni su uslovi za aktivno korišćenje balona. Uništen je tokom Prvog svetskog rata, krajem 1915. godine – priča kustos Mirjana Novaković.
Nedugo zatim pojavljuje se i potreba za avijacijom. 1911. godine, na zahtev kralja Petra I Karađorđevića otvoren je konkurs za školovanje avijatičara, a među prvim polaznicima nalazio se narednik Mihajlo Petrović. Nakon 20 dana obuke Petrović je izveo prvi samostalan let, a završne ispite položio je mesec dana pre svojih kolega u grupi. Njegova pilotska diploma Međunarodne vazduhoplovne avijacije zavedena je kod nas pod rednim brojem jedan.
Nažalost, narednik-pilot Mihajlo Petrović postao je ujedno i prva žrtva srpskog vojnog vazduhoplovstva kada ga je 20. marta 1913. godine, nakon izviđanja turskih položaja oko opkoljenog Skadra, snažan termički udar izbacio iz aviona.
Na pitanje o letelici kojom je upravljao Mihajlo Petrović u Prvom balkanskom ratu, kustos Mirjana Novaković odgovara:
– Petrović se nalazio u sastavu Primorskog aeroplanskog odreda od četiri aviona. Leteo je na avionu “Anri Farman 20″ (Henry Farman HF 20). HF 20 je prvi vojni avion Anrija Farmana kojeg je u svoje naoružanje uvelo više evropskih zemalja. Tri, od osam u Francuskoj kupljenih aviona, bili su “Anri Farman 20″. Kraljevina Srbija nabavila je primerke sa početka serijske proizvodnje. To je bila jedna od prvih inostranih porudžbina ovog tipa. Poslednji od ova tri aviona uništen je pri tragičnoj pogibiji Mihajla Petrovića.
„Danas oko 10 sati prepodne leteo je na biplanu na Bušatima kod Skadra avijatičar Mihailo Petrović. On se popeo na visinu od 1300 metara i napravio je nekoliko vanredno smelih krugova, a tada se spustio, biplan je izgubio ravnotežu, prevrnuo se i avijatičar Petrović padne sa velike visine i na mestu ostane mrtav. Petrović je izvršio do danas na položaju nekoliko puta letove sa velikim uspehom. On je obećavao da će biti jedan od naših prvih avijatičara i ovaj nesrećan slučaj je veoma tronuo našu vojsku“.
Posmrtni ostaci pilota Mihajla Petrovića preneti su 1931. godine na Novo groblje u Beogradu, gde i danas počiva.
Telegraf
