VAŠINGTON, Sve veći jaz između bogatih i siromašnih u SAD opterećuje ekonomski oporavak zemlje od velike recesije, smatraju ekonomisti, a toj tvrdnji pridružila se i bonitetska agencija Standard i Purs.
Agencija je navela da sve veća razlika između najbogatijih Amerikanaca i svih drugih čini privredu zemlje sklonijom da ulazi u ciklične periode naglog procvata i propasti i usporila je petogodišnji oporavak SAD od recesije.
Zbog rasta koncentracije prihoda među jednim odsto stanovništva na vrhu, agencija je smanjila svoje prognoze privrednog rasta. Djelimično zbog te razlike S&P sada prognozira da će američka privreda rasti za 2,5 odsto godišnje u narednoj deceniji, u odnosu na 2,8 odsto koliko je prognozirala prije pet godina.
Agencija takođe predlaže da ne treba koristiti poreski sistem u pokušaju smanjenja jaza između bogatih i siromašnih.
Umjesto toga ocijenjuje da bi veći pristup obrazovanju doprinio smanjenju razlika u bogatstvu.
Porezi bi, s druge strane, smanjili podsticaje za rad i uticali na to da poslodavci zapošljavaju manje zbog troškova.
Objašnjavajući kako razlike u prihodima mogu negativno da utiču na privredni rast, S&P, koji se oslanja na analize stručnjaka, navodi da mnogi potrošači postaju zavisniji od zaduživanja da bi mogli da nastave da troše, čime se pogoršava ciklus procvata i propasti. Ili smanje potrošnju, i onda je privredni rast skroman, kao što se dogodilo tokom sadašnjeg oporavka.
Ipak, profesor ekonomije sa Univerziteta Harvard Greg Makiv napisao je u radu 2013. da dokazi pokazuju da većina veoma bogatih stekne bogatstvo davanjem znatnih doprinosa, ne nadigravanjem sistema.
Više škole obično znači i veće plate. Agencija ocijenjuje da bi američka privreda rasla dodatnih pola procentnih poena godišnje, ili 105 milijardi dolara tokom narednih pet godina, kada bi prosječan američki radnik završio samo jednu godinu više škole.
Amerikanac koji se nalazi na vrhu od jednog procenta onih koji zarađuju, imao je prosječan prihod od 1,3 milion dolara 2012, (posljednja godina za koju su dostupni podaci). Prosječan prihod onih 0,01 na vrhu skočio je na 30,9 miliona dolara.
Ako se uračuna inflacija, prosječna zarada onaj 0,01 procenat ljudi na vrhu je skočio za faktor sedam od 1913. Za 90 odsto Amerikanaca prosječan prihod, uz uračunavanje inflacije, porastao je samo za faktor tri od 1917, a posljednjih 13 godina je pao. IZVOR/Beta
