Asanž je prvi put pričao o vezama Gugla i Hilari Klinton, ali i o masovnom špijuniranju koje se obavlja preko ove svjetske kompanije.
U intervjuu koji je Džulijan Asanž dao za srpski “Nedeljnik“, osnivač “Vikiliksa” govori između ostalog i o tome kako Gugl stvara i mijenja geopolitičku sliku svijeta, tijesno sarađuje sa najvišim ešalonima američke diplomatije, ali je i prvi put otvoreno progovorio o tajnim vezama najmoćnije internet kompanije na svijetu.
Sa podrškom koju će ukazati Hilari Klinton, Gugl će odigrati značajnu ulogu u ovim izborima, pošto kompanija ima veoma bliske veze sa Stejt dipartmentom, koji je Klintonova ranije vodila. Mnogi ljudi koji trenutno rade u Guglu – počev od Džareda Koena, direktora Gugl Ideas ili, bolje rečeno, Guglovog “direktora za promenu režima” – blisko su povezani sa američkom spoljnom politikom. Njihove veze sa Hilari Klinton posebno su snažne, pošto su mnogi od njih ranije radili kao njeni savjetnici ili asistenti, rekao je Džulijan Asanž.
Asanž je pričao o vezama Gugla i Hilari Klinton, ali i o masovnom špijuniranju koje se obavlja preko ove svjetske kompanije.
Osamdeset odsto svih pametnih telefona koji se danas prodaju pokreće nešto zvano Android, koji je Guglov operativni sistem? To znači da Gugl zna kada su ljudi uključili telefon po prvi put, zna njihove lokacije, vajrles mreže koje se nalaze u okolini, sve što su tražili, oglase na internetu koje su vidjeli (a iza kojih takođe stoji Gugl), mejlove koji su povezani sa Gmailom. Dakle, Gugl je sam po sebi neka vrsta privatne NSA (Američka agencija za nacionalnu sigurnost, op. Frontala).
On je potpuno u poslu prikupljanja što više podataka širom svijeta, o što više ljudi i lokacija; potom povezuje te podatke kako bi predvidio šta ljudi žele i, djelimično, iskoristio to da im proda oglase.
On je objasnio i njegovo interesovanje za ovu kompaniju.
Na neki način, viši ešaloni Gugla su mi oduvijek izgledali udaljeniji i mračniji nego hodnici Vašingtona. Kada mi je kolega rekao da izvršni direktor Gugla želi da se sretnemo, bio sam zaprepašćen činjenicom da bi brijeg mogao da dođe Muhamedu. Ali trebalo mi je mnogo vremena nakon što su Erik Šmit i njegova svita otišli, da shvatim ko me stvarno posjetio.
Jedan način posmatranja Gugla je, da je to samo biznis. Ali, da bi američki monopol na internetu obezbjedio globalnu dominaciju na tržištu, on ne može samo da se bavi svojim poslom, da ostavi politiku po strani. Šta onda megakorporacija mora da uradi? Da bi joj se ispunila želja da opkorači čitav svijet, ona mora da postane dio prvobitnog carstva.
Veliki deo Guglovog imidža je da je to “više od kompanije”, i on dolazi iz percepcije da se Gugl ne ponaša kao velika, zla korporacija.
A, u stvari, on hvata ljude u zamke sa svojim gigabajtima “slobodnog prostora za skladištenje”, što odaje utisak da se oni vode suprotnim motivima od korporativnog profita. Gugl se često posmatra kao suštinski filantropsko preduzeće, koje ubacuje mnogo novca u inicijative “korporativne odgovornosti” koje bi trebalo da doprinesu “socijalnim promjenama”. Najbolji primjer za to je Gugl Ideje. Ali kao što su nam Gugl Ideje pokazale, “filantropski” napori kompanije dovode je neprijatno blizu imperijalnoj strani uticaja Sjedinjenih Američkih Država – kaže Asanž.
Bilo da je samo kompanija ili “više od kompanije”, Guglove geopolitičke aspiracije su usko povezane i ispresjecane spoljnopolitičkom agendom najveće svjetske supersile.
– Zato je neophodno da riješimo situaciju sa monopolom koji Gugl ima na pretragu i internet usluge, da uz pomoć regulatora razbijemo njegovu dominantnu poziciju, i da to uradimo pre nego što Hilari Klinton dobije priliku da postane predsednik SAD – dodao je Asanž.
Asanž je rekao i da je “Gugl aktivno učestvovao u programu PRISM – tajnom antiterorističkom programu za masovno nadgledanje i prikupljanje podataka – koji je američka Nacionalna bezbjednosna agencija (NSA) pokrenula 2007. godine. Možete kroz vrijeme da pratite različite veze”.
S jedne strane imamo veoma moćnu korporaciju koja se proširila u gotovo čitav svijet, i prikuplja informacije od ljudi, sa njihovih telefona, iz njihovih pretraga i tako dalje, objedinjuje ih u SAD, gradi veze, veoma sofisticirane veze između tih informacija i praktično obavlja sav posao NSA, podižući jednu bogatu centralnu bazu podataka. Čak i da najbolja osoba na svetu vodi taj program, to je jedan opasan subjekat koji je veoma sličan Nacionalnoj bezbjedosnoj agenciji, i kojeg NSA može da ubjedi da im otvore svoje arhive.
Gugl kao NSA: Slučaj Verajzon
Uporedite “izjave o misiji” Gugla i NSA. NSA doslovno kaže: “Mi želimo da sakupimo sve privatne informacije, da ih objedinimo, da ih čuvamo, da ih sortiramo, da ih popišemo, i da ih iskorištavamo”. A Guglova kaže: “Mi želimo da sakupimo sve privatne informacije, da ih objedinimo, da ih čuvamo, da ih sortiramo, i da te profile prodamo oglašivačima”. Gotovo su identične, dakle.
U isto vrijeme, pogledajte slučajeve poput Verajzon. I tamo smo svi mogli da vidimo da je bilo interakcija između Verajzona i Nacionalne bezbjednosne agencije, i da, Verajzon je dobio sudski nalog po Zakonu o stranim bezbjednosnim službama i nadzoru (FISA) da redovno predaje sve razgovore i snimke NSA preko FBI, ali možete i da se opkladite da se to desilo ovako:
Čelni čovjek Verizona je, neformalno, ovako pričao sa NSA i FBI: “Slušajte, ja stvarno vama želim da pomognem. Baš želim. Ali moram da budem zaštićen. I zato morate da me natjerate višom silom da uradim sve to za vas, kako me, ako se ovo ikada sazna, ne bi tužili i klijenti i akcionari. Dajte mi instrument više sile. Dajte mi neku stvar sa potpisom FISA suda, nešto čime mogu da se pokrijem, i onda ćemo moći lijepo da sarađujemo.”
Asanž je ukorio i ljude koji na sve to mirno pristaju.
Ljudi koji se svakodnevno šokiraju ovolikim stepenom nadgledanja onoga što rade, i dalje nemaju nikakvu nameru da napuste društvene medije poput Fejsbuka ili Tvitera, ili da prestanu da koriste Gmail. Oni, u stvari, ne mogu da pojme da toliki nivo nadgledanja postoji, jer ne mogu da ga vide.
Njima je NSA nešto poput Boga, nešto nevidljivo što posmatra i bilježi sve što radimo, ali oni ne mogu to da vide i onda postaju skeptični.
Obični korisnici kažu “Da, to je važno i to je istinito”, ali potom nastavljaju da ignorišu pravila. Pošto su aktivnosti NSA obavijene velom tajne i toliko kompleksne – a i aktivnosti Gugla su na istom nivou – ljudi su skloni da pomisle da se to i ne događa. Oni razumiju sve na intelektualnom nivou, ali misle da se ne događa njima”.
[facebook][tweet][digg][stumble][Google][feedburner name=”Feed Name”][pinterest][follow id=”Username” size=”large” count=”true” ]
NEDELJNIK
