Šešelj sutra stiže u Beograd, SRS najavljuje miting za subotu
Do novog pomeranja termina povratka lidera radikala došlo je zbog zahteva lekara u pritvorskoj jedinici u Hagu, koji su tražili još jedan dodatni dan sa čime se lider SRS-a složio
Posle 11 i po godina u pritvoru Haškog tribunala Vojislav Šešelj će se sutra vratiti u Srbiju, potvrdio je Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Potpredsednik vlade je naglasio da je država obezbedila avionsku kartu lideru radikala koji će iz Amsterdama doputovati redovnom linijom koja po redu letenja u Beograd sleće u 12.35 sati.
On je podsetio da je sve bilo spremno da Šešelj dođe u petak, ali da je dogovoren okvirni rok do utorka, zbog preporuke lekara i prevoda medicinske dokumentacije na srpski jezik.
Do novog pomeranja termina došlo je zbog zahteva lekara u pritvorskoj jedinici u Hagu, koji su tražili još jedan dodatni dan sa čime se lider SRS-a složio.
Povratak Šešelja željno očekuju funkcioneri i pristalice SRS-a koji su za subotu u 12 časova najavili veliki skup dobrodošlice – „Pozdravimo pobednika” na Trgu republike. Nemanja Šarović, zamenik predsednika SRS-a, juče je novinarima u centru Beograda naglasio da su radikali sigurni da se na tom skupu neće desiti bilo šta ružno.
Šarović je naglasio da Šešelj nikada nije ni prestajao da se bavi politikom, ali nije želeo da kaže koji će prvi politički potezi biti lidera radikala po povratku iz Haga.
On je kazao da radikali neće dozvoliti da se prilikom dočeka Šešelja na Aerodromu „Nikola Tesla” dogodi bilo kakav incident i oštro je protestovao zbog navodne najave da će vlast zabraniti da se snima i fotografiše povratak lidera radikala na beogradskoj vazdušnoj luci. Šarović je, uz ocenu da režim očigledno počinje sa prljavim igrama, rekao da ne postoji ni ustavni ni zakonski osnov da se snimanje na beogradskom aerodromu zabrani.
Odluka pretresnog veća Haškog tribunala da Šešelja pusti na privremenu slobodu, zbog njegove bolesti, nije bila iznenađenje. Tom odlukom tribunal se izvukao iz situacije u kojoj nije znao šta će sa liderom SRS-a.
Za razliku od juna kada je tribunal tražio od Šešelja da se izjasni o uslovima za privremenu slobodu, kao što su kućni pritvor i zabrana učešće u političkoj životu Srbije, sada to nije traženo od njega što je još jedan od dokaza da je Haškom tribunalu bilo važno da Šešelj što pre izađe iz pritvora u Sheveningenu. Pretresno veće smatralo je da nije potrebno da se konsultuje optuženi, jer su sudije zaključile da nema razloga da veruju da Šešelj te uslove neće poštovati.
Magdalena Spalinska, portparolka Haškog suda, za Radio slobodna Evropa rekla je da je veće odredilo dva uslova za puštanje Šešelja na uslovnu slobodu.
„Prvo, da optuženi ne stupa u kontakt sa žrtvama i svedocima i drugo, da će se vratiti pred Međunarodni sud čim to veće bude naložilo. Tu moram da dodam i da je veće naglasilo da postoji i poverljiv aneks ovog naloga gde su predstavljeni puni uslovi privremenog puštanja na slobodu”, rekla je Spalinska.
Kako „Politika” saznaje, nije reč o nikakvim posebnim uslovima koje Vojislav Šešelj mora da poštuje kada dođe u Srbiju. U aneksu se kao i za sve ostale haške optuženike govori o bezbedonosnim uslovima i načinu čuvanja samog optuženika od Holandije do Srbije i kada je lider radikala u pitanju nema nikakvih novina.
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić ocenio je juče da se vlada ponašala profesionalno i korektno u ovom postupku, kao i u slučaju drugih pritvorenika. On je istakao da je u konkretnom slučaju urađeno sve što je potrebno i da su date potrebne garancije.
Ljajić smatra da je reč o presedanu što Šešelju gotovo 12 godina nije izrečena presuda i dodao da je cilj Haškom tribunalu izlazak iz ćorsokaka u ovom postupku. On je naglasio da je cilj u Haškom tribunalu da se iskoristi situacija vezana za bolest Šešelja, da lider radikala izađe iz Haga i dočeka presudu, kakva god ona bila, u Beogradu, a ne u Hagu i da bi tek potom bio pozvan na dan ili dva, kada bude izricanje presude.
Lider radikala Vojislav Šešelj, koji je optužen za zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini 1991–1993. godine, dobrovoljno je otišao u Hag 2003. godine kada je tribunal obelodanio optužnicu protiv njega. Suđenje mu je počelo četiri godine kasnije, a ni posle punih 11 godina pritvora nije mu izrečena presuda.