EU: Sankcije Rusiji ostaju do proleća

BRISEL – Bez drastičnog zaokreta u spoljnoj politici Moskve, sankcije Rusiji koje je Evropska unija uvela zbog Ukrajine ostaće na snazi bar do marta sledehe godine, kažu Tanjugovi diplomatski izvori u Briselu.

Nekoliko visoko pozicioniranih zapadnih diplomata pri EU je u odvojenim razgovorima za Tanjug odbacilo izveštaje nekih medija da je EU spremna da već krajem oktobra ukine sankcije Rusiji kako ne bi ugrozila snabdevanje ruskim gasom tokom predstojeće zime.
“Da bi sankcije bile skinute ili ublažene za to bi moralo da glasa svih 29 članica EU, a u ovom trenutku takav konsenzus ne postoji”, rekao je predstavnik jedne važne evropske zemlje koji je tražio da ostane anoniman.

On je podsetio da se pojedine baltičke zemlje ne samo protive skidanju sankcija, već traže da one budu pooštrene zbog navodnih provokacija Rusije u blizini njihovih granica.
“Dovoljan je jedan glas protiv da sankcije ostanu na snazi”, ukazao je on.

Francuski “Figaro”, ali i neki drugi mediji, objavili su ovih dana spekulacije da su članice EU, zabrinute zbog mogućnosti da Rusija tokom zime prekine dotok gasa Evropi preko Ukrajine, naložile svojim ambasadorima da tokom sledeće nedelje razmotre mogućnost ukidanja sankcija.

Povod za ovu odluku, prema tim izveštajima, bilo bi nedavno naređenje ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče trupe sa ukrajinske granice i činjenica da se primirje između ukrajinskih i prosruskih snaga kako-tako održava.
Evropski diplomati, međutim, ukazuju da se i pored Putinovog naređenja uz granicu sa Ukrajinom još nalazi značajan broj ruskih vojnika, kao i da su oni, uprkos demantima Moskve, prisutni i u samoj Ukrajini.
“Ukoliko bi Rusija potpuno povukla trupe i prihvatila međunarodne posmatrače na granici ispunila bi uslove za skidanje sankcija, ali to zasad ne deluje verovatno”, kažu oni.

Putin je na sastanku sa evropskim liderima u Milanu u petak odbio da prihvati međunarodne posmatrače na granici, mada je dozvolio mogućnost da se granica nadgleda iz vazduha putem bespilotnih letelica.
“Problem je što Rusija traži da među osobljem koje upravlja letelicama ne bude Francuza i Nemaca, a to je za nas neprihvatljivo”, kažu u Briselu.

Tanjugovi izvori u Briselu kažu da je ključni faktor za održanje sankcija Rusiji zaoštravanje stava nemačke kancelarke Angele Merkel prema Moskvi.

Merkel se donedavno zalagala za oprezniji pristup EU Rusiji, ali je u međuvremenu izgubila poverenje u Putina, kažu diplomate i podsećaju da je nemačka kancelarka u četvrtak uveče otkazala bilateralni sastanak sa Putinom, na koji je on zbog parade u Beogradu kasnio nekoliko sati.

Upitani da prokomentarišu mogućnost da Rusija ukine dotok gasa i tako ostavi Evropu bez grejanja, diplOmate kažu da je opasnost od toga preuveličana.
“Čak i ako bi Rusija sutra zavrnula gas, u skladištima ga ima dovoljno za bar tri meseca normalne potrošnje, što daje dovoljno vremena da se nađu alternativni izvori”, kažu oni, ukazujući da bi takav potez Moskve mnogo više oštetio ruski budžet nego evropske potrošače.

U Briselu podsećaju da su sankcije Rusiji, koje uključuju zabranu putovanja u EU i zamrzavanje imovine značajnom broju ruskih funkcionera, kao i zabranu poslovanja sa nekim preduzećima i bankama, oročene do marta 2015.

Tada će Evropski savet glasati da li sankcije treba produžiti, a za takvu odluku će opet biti neophodan konsenzus svih članica.
“Ukoliko do marta ne dođe do eskalacije sukoba u Ukrajini, postoje dobri izgledi da sankcije u martu budu ukinute”, kažu u Briselu.

Komentarišući odnose Rusije sa Evropom, Lavrov je rekao da je reč o susedima između kojih postoji vekovima duga zajednička istorija, ocenivši da je pogubna sadašnja politika Evropljana, usmerena na kažnjavanje Rusije sankcijama.
“Naši partneri koji su zapravo uveli sankcije ne kriju da mere nisu usmerene na Ukrajinu. U suštini, njihove izjave i dela stalno pokazuju istinski cilj ovih ograničenja – promeniti Rusiju i njenu poziciju po ključnim pitanjima koja su za nas stvar principa, primoravajući državu da prihvati poziciju Zapada”, rekao je Lavrov.

“Uopšte govoreći, nama se poručuje da promenimo našu politiku i pristup. Bila bi druga stvar da nam je ponuđeno da zajednički nečem težimo. Ali nama se kaže: mi znamo kako da postupamo i vi morate da učinite isto”, dodao je šef ruske diplomatije.

Odnosi između Rusije i SAD su komplikovani u pogledu suštine pitanja oko kojih su dve strane podeljene, o kojima razgovaraju i pokušavaju da ih reše, kao i u pogledu atmosfere, nastale iz očiglednih razloga, rekao je Lavrov.
“Većina predloga koja dolazi sa američke strane orjentisana je prema njihovim interesima”, kazao je Lavrov i dodao da Rusija, po pravilu, pokušava da uvaži pristup druge strane i pronađe ravnotežu takvih interesa, istovremeno iznoseći svoje predloge.

“Ovo je veoma težak zadatak, podrazumevajući, prirodno, sadašnju situaciju na Bliskom Istoku i Severnoj Africi”, rekao je Lavrov.

Rusija sarađuje na veoma teškom problemu iranskog nuklearnog programa, zamrznutom problemu vezanom za Korejsko poluostrvo bez nuklearnog naoružanja, i nizu pitanja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, rekao je Lavrov i dodao da je tema Ukrajine uvek prisutna u razgovorima sa svim partnerima.

Opisujući Ukrajinu kao “najbližu bratsku državu, sa kojom Rusija ima zajedničke istorijske, kulturne i civilizacijske korene”, Lavrov je istakao da ruska strana ne može da izgubi Ukrajinu jer ona “nije ograničena na grupu ljudi koji su počinili državni prevrat i oteli vlast”.
“Ono što se dešava u odnosima naša dva predsednika dokazuje da ćemo pronaći izlaz iz krize i pomoći ukrajinskoj braći da se dogovore kako treba da izgrade i razvijaju svoju državu”, rekao je Lavrov, a preneo TAS S.

Šef ruske diplomatije je istakao da Rusija podržava sve napore usmerene na implementaciji sporazuma, uključujujući one iz Minska koji se već primenjuju, kao i one postigute uz učešće Rusije, SAD i Evropske unije u Ženevi ove godine.

Lavrov je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin ranije predložio otpočinjanje ozbiljnih razgoovora sa EU o uspostavljanju zajedničkog ekonomskog i humanitarnog prostora od Atlantika do Pacifika.

TANJUG