Vladi koja će biti formirana nakon izbora, ostavićemo mnogo bolju situaciju, nego što je to bilo pre nekoliko godina, posebno kada je reč o izvršenju budžetskih obaveza.
Ovo u intervjuu za „EuroBlic“ poručuje premijerka RS Željka Cvijanović povodom petogodišnjice mandata na čelu Vlade RS.
Napravili smo tu dobru osnovu i svaka buduća Vlada moraće da neguje, pre svega, taj socijalni dijalog, ali i pokazuje poverenje i poštovanje prema svima onima koji su njeni sagovornici u ime građana – naglašava premijerka.
Koji su bili najveći izazovi za vas tokom dosadašnjeg mandata?
Svakako one polazne pozicije koje su bile – teška ekonomsko-finansijska situacija, odnosno svo ono nasleđe koje smo imali usled globalne ekonomske krize, nakon toga velika poplava koja nas je zadesila, pa suša, a onda i borba sa ljudima koji su na nivou BiH blokirali sva sredstva namenjena građanima RS. To je obeležilo prve tri godine, a dve unazad su prošle u nešto mirnijoj atmosferi kada je u pitanju ekonomsko-socijalna situacija. Ona je značajno popravljena, a uspeli smo da zabeležimo i neke rekordne rezultate.
Čime ste posebno zadovoljni, a šta je, ipak moglo bolje?
Ponosna sam na činjenicu da smo u kontinuitetu povećavali penzije, što je bilo opredeljenje koje sam pokazala odmah kada sam postala premijer. Predano smo radili sa Udruženjem penzionera i uspeli smo sa povećanjem koje će biti od aprila, obezbediti povećanje penzija za 17,5 odsto. Zabeležili smo i rekordne rezultate kada je u pitanju broj zaposlenih, pokrivenost uvoza izvozom i napravili dobar dijalog sa socijalnim partnerima. Ponosna sam i na činjenicu da smo uprkos blokiranih 750 miliona KM namenjenih RS, u čijoj blokadi su, nalažost učestvovale partije iz RS – SDS, PDP, NDP uspeli da povećavamo i davanja za porodične, lične invalidnine i za borački dodatak, kao i što smo počeli da isplaćujemo dodatak za nezaposlene porodilje od 405 KM mesečno. Važno je i to što smo postigli potpunu redovnost isplate podsticaja u poljoprivredi. Videli smo i koliko je političkih izazova i onih ustavne prirode koje predstavljaju određenu pretnju za poziciju RS. I tu „igru“ smo dobro igrali, zahvaljujući jedinstvu institucija u RS, odnosno saradnji Vlade sa predsednikom Republike i parlamentom, gde smo uvek imali stabilnu većinu.
Šta je ono što je moglo bolje?
Imali smo veća očekivanja kada je u pitanju restrukturisanje i rad javnih preduzeća. Ali, znajući kakve su okolnosti zadovoljna sam onim što je postignuto. Javna preduzeća su deo ukupnog sistema i moramo svi da ulažemo dovoljno truda da stvari budu bolje. Kada su pitanju strateška pitanja uvek kažem da ćemo morati i mi, ali isto i Vlade koje će dolaziti, mnogo više raditi na povezivanju tržišta rada i obrazovanja.
Koliko je uopšte teško za jednu ženu da vodi Vladu, pogotovo koalicionu?
Pokušaću da pobegnem od klišea da li Vladu vodi muškarac ili žena. Voditi Vladu je zaista težak i odgovoran posao. Morate da pokažete čvrstinu, ovladate određenim procesima i to je veoma izazovno. Činjenica da ako imate ženu funkcionera, ne samo na toj pozicji, već i na nekim drugim važnim u našim sredinama, to opet znači neku dodatnu dimenziju. Mada smatram da smo mi tu mnogo iskoračili. Naravno da je uvek složenije da vodite koalicionu Vladu, ali tu nije bilo nekih posebnih problema. Prvo, zato što sa koalicionim partnerima imamo dugotrajnu saradnju, jer je to koalicija koja traje 20 godina i drugo, što nismo imali razlika oko strateških tema.
Bez obzira na pokazatelje koje ste izneli, opozicija smatra da ne možete dobiti prolaznu ocenu.
Mislim da opoziciju koju mi imamo treba izučavati kao poseban politički fenomen, zato što je to školski primer šta se u politici ne treba raditi, ukoliko želite da se pozicionirate kao neka solidna opcija koja zna šta radi i kako da rešava probleme. Oni su samim načinom kako su se ponašali na vlasti i u RS nekada davno, pa potom na lokalu, a zatim na nivou BiH pokazali da nemaju puno kredibiliteta da kritikuju bilo koga. Stalno govore o zaduženjima, ali moram da kažem da smo mi nakon svih teških godina, kraj januara dočekali sa nivoom zaduženosti od 40 odsto. Dakle to je udeo u BDP, dok je za vreme njihove vlasti to iznosilo 54,6 odsto. Uvek mi je zanimljivo kada hoće sa nama da ukrste koplja oko penzionera. Oni su jedina vlast i to je bilo za vreme Mladena Ivanića, koja je snizila penzije. Tvrde da nije tako, ali jeste, jer je koeficijent na osnovu kojeg se isplaćivala penzija iznosio 0,57 odsto, što znači da nisu isplaćivali ni onoliko koliko je ljudima pisalo u rešenjima. Građani su ti koji treba da procene da li su imali ili nisu penzije za vreme ove ili one vlasti i na koji način su neka druga kretanja bila zabeležena kada je u pitanju opšti standard.
Koliko je nesaradnja Vlade RS i Saveza za promene, koji čini vlast u Sarajevu nanela štete RS?
To je nenormalna situacija koja je nanela ogromnu štetu RS i nimalo krivice ne leži na institucijama RS, jer smo mi pokušavali na bezbroj načina da ukažemo tim ljudima da je važno da se dogovaramo o stvarima koje su važne za RS. Predsednik Dodik je bezbroj puta sazivao sastanke na kojima je namera bila da se definišu određene stvari koje su suštinski važne, ali se oni nisu odazivali. Pri tome, nije im bilo nimalo mrsko da odlaze na sastanke koje je organizovao Bakir Izetbegović. Što se tiče Vlade imali smo samo pojedinačne kontakte, i to ne preteranog intenziteta i svaki put kada smo pokušali nešto zajedno da uradimo sa njima, izlazili su u medije i pokušavali da jeftino poentiraju, prezentujući tu saradnju na lažan način. Radili su sve što je moglo da se uradi da spreče da do građana i institucija Srpske dođu povoljna sredstva iz međunarodnih aranžaman i programa podrške. Pokazali su nezrelost jer su mislili da će time oštetiti vladajući strukturu u RS, ne razumevajući da rade protiv interesa građana. Crnadak je koristio svaki mogući međunarodni forum da oblati RS. Želeo je da oblati funkcionere RS, ali se na kraju taj račun ispostavljao institucijama RS, što pokazuje da nije dorastao funkciji koju obavlja.
Vladajući blok još nije izašao sa kandidatom za predsednika RS. Hoćete li vi biti kandidat?
Kandidat će biti onaj kojeg saopšti SNSD, a to će biti zasnovano na onome što je procena partije. Uslediće i pregovori sa koalicionim partnerima i sigurna sam da će biti jedinstven kandidat. Priča o kandidaturama nije završena ni kada je u pitanju opozicioni blok.
Zašto to mislite?
Zato što postoje mnogi koji lobiraju da se mnoge stvari ispreturaju. Osim toga imate i jedan nered u okviru opozicije. Jedni bi da odmah imaju obećanje za mesto premijera, iako znaju da im izborni rezultat tu poziciju neće doneti, ali računaju da će na taj način lakše privući glasače i vratiti odmetnute članove. Drugi opet misle kako i oni imaju kadrove za takvu poziciju ili da onaj treći nešto ne zaslužuje, a u okviru trećeg mnogi misle da nisu dobro poslagali karte.
Mislite da Vukota Govedarica i Mladen Ivanić neće biti kandidati za one pozicije za koje su predstavljeni ?
Kažem samo ono što znam da postoji u opozicionom bloku, a u njemu postoji nered, iako glume da je sve u najboljem redu.
Koliko su Govedarica i Ivanić generalno jaki protivkandidati?
Što se tiče Govedarice, mislim da je on previše neobavešten i o procesima u njegovoj stranci, a i uopšte u društvu da bi ga neko uzimao previše ozbiljno. Što se tiče Ivanića, tu je nametnuta veštačka teza o njegovoj političkoj snazi ili sposobnosti, koja je bez uporišta. Ivanić nikada svoju snagu kao političar nije crpio iz svoje političke partije, jer njegova partija nikada nije, niti će prebaciti deset odsto podrške. On je svoju političku snagu crpio od nekih drugih, prvenstveno SDS, koji se sada osipa. Za razliku od toga, predsednik Dodik svoju političku snagu crpi prvenstveno iz svoje partije, a onda, kroz partnerstvo u okviru naše koalicije, računa i na koalicionu snagu.
Hoće li se Borislav Bojić prikloniti SNSD ili DNS?
Ne znam kome će se prikloniti, to je njegova autonomna odluka. Ono što je važnije jeste činjenica da iz tog SDS, koji je predstavljao najveći resurs u okviru opozicije, ljudi odlaze. Odlaze prepoznatljivi ljudi i koji su bili identifikovani sa SDS. Došli su u situaciju da su ih napustili skoro svi nosioci poslaničkih lista, a imate i ogromno osipanje na terenu.
Da li će se još neko iz SzP priključiti vašem bloku?
Ima zainteresovanih, posebno na lokalu. Postoje ljudi koji su obeshrabreni njihovom sarajevskom politikom, a bili su mnogo godina članovi SDS. Ono što se dešava u SDS je rezultat unutrašnjeg nezadovoljstva. Izgubili su svoju snagu, izgubili identifikaciju, deluju dezorjentisano i neartikulisano. Tamo ima mnogo ljudi koji su zainteresovani da pređu u SNSD. To nisu samo zvučna imena, kao što je ime Bojića, koji je identifikacija SDS, već ljudi na terenu koji se osećaju prevareno, jer su izigrana njihova politička očekivanja.
Da li biste lično prihvatili kadidaturu za predsednika RS?
Kada su u pitanju kandidature stvari posmatram da tu nema „ličnog“ i šta želite ili ne. Postoje procene i politike kojih se držite. Ako ste neko ko je predan i odan član stranke i razumete šta je političi cilj, onda se tamo definišu stvari i utvrde ko su nosioci određenih poslova. Nikada nisam ni ovaj posao doživljavala da li se to meni sviđa ili ne. Igram timski i nikada nisam igrala samo svoju utakmicu. Uvek će mi biti drago da se timski duh zadrži i u SNSD jer je on i te kako prepoznatljiv, a ja sam deo tima.
DNS tvrdi da će i oni imati svog kandidata?
Čuli ste da je predsednik SNSD rekao da će SNSD imati kandidate za obe pojednačne pozicije. Verujem u istrajnost koalicije i nemam nikakvu sumnju da ćemo imati zajedničkog kandidata.
