Pentagon potroši više novca svakih pet sekundi nego što prosečni Amerikanac zaradi za godinu dana, što je oko 56.000 dolara. „Održavanje“ samo jednog američkog vojnika na nekom ratištu košta ravno 60 prosečnih plata u Americi, koje po proceni Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj iznose 4.500 američkih dolara.
Možete li da poverujete da je Amerika od 1776. godine do danas, za 241 godinu koliko postoji, u ratovima provela 222 godine! Nijedan američki predsednik nije se kvalifikovao kao predsednik mira, pa se tako može reći da se svi američki predsednici tehnički gledano mogu smatrati „ratnim“. Ako ne računamo period Velike depresije od 1935 do 1940. godine, Amerika praktično od svog osnivanja nije provela nijednu deceniju bez — rata, navodi se na sajtu koji se bavi ratnim konfliktima.
Ako računamo samo period od Drugog svetskog rata naovamo, Amerika je vodila zvanično 19 ratova: Korejski, Vijetnamski i ratove u Iraku, Avganistanu i Pakistanu. Ukupan broj žrtava koje su američke trupe ostavile za sobom u tim ratovima prelazi brojku od devet miliona ljudi, navode istraživanja o učešću SAD u vojnim sukobima. Svi ovi ratovi vođeni su u „ime stvaranja sveta koji će biti siguran za demokratiju.“
Godine 2008, prema zvaničnim podacima,Pentagon je trošio svakih pet sekundi više novca nego što prosečni Amerikanac zaradi za godinu dana — oko 56.000 dolara! Amerika na svoju vojsku troši više nego 15 vodećih zemalja (vojni proračuni) zajedno — preko 786 milijardi dolara. Američka vojska u svom vlasništvu ima više od 50.000 kvadratnih kilometara zemljišta, a samo na ratne veterane Amerika godišnje izdvaja 60 milijardi dolara.
Procena je da je ta supersila potrošila više od 11 milijardi dolara na „izgubljene“ vojne intervencije, što je 220.000 učiteljskih plata u Americi. Samo jedan američki vojnik na nekom ratištu košta toliko da je njegovo „održavanje“ ravno 60 prosečnih plata u Americi, koje po proceni Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj iznose 4. 500 američkih dolara. Rat u Avganistanu Ameriku je koštao više nego izgradnja zgrade Pentagona, za koju se kaže da je Ameriku koštala više od tri milijarde dolara.
I posle završetka Hladnog rata i raspada SSSR-a, Amerika je nastavila da gomila i ljudstvo i naoružanje, a zadržala je i svoje osoblje raspoređeno po Evropi, tako da Ministarstvo obrane SAD i dalje ima više od 40 generala, admirala i vojnog osoblja u Evropi, na koje godišnje troši milione evra. Samo novac koji je američka vlada potrošila na kompenzacije žrtvama testiranja nuklearne bombe iznosio je oko milijardu i po dolara, što je novac kojim bi moglo da se plati kompletno obrazovanje najmanje 13.000 američkih đaka. Pentagon potroši više na rat nego što potroše svih 50 američkih država zajedno na zdravstvo, obrazovanje, socijalna davanja i sigurnost.
Što se tiče Balkana i ratova u Jugoslaviji, oni se računaju po američkim standardima, dakle samo konflikti u kojima su Amerikanci asistirali, ali ne i direktno učestvovali. Ipak, procena je izneta, a najviše ljudi na ovim prostorima izginulo je u periodu između 1992–1993. — 3.000 ljudi, i drugi period 1997–1998. kada je ubijeno više od 2.000 osoba. U oba navrata, podsetimo, radi se o periodima kad je intervenisala američka vojska u okviru komande NATO-a.
SPUTNIK
