Srbija večeras (20,30 – RTS) igra za zlato protiv Slovenije, Đorđević ističe da neće gledati kako protivnik lepo izgleda
Nijednom tokom šampionata Aleksandar Đorđević nije rekao ni „T“ od Teodosića, ni „R“ od Raduljice ili „K“ od Kalinića. „J“ od Jokićanije pomenuo mesecima unazad.
A mogao je da saspe imena svaki put kada nešto nije štimalo. Mogao je i da podseti na nezabeleženo velike probleme posle još jedne medalje.
Ne, za njega su postojali samo Milan Mačvan, Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Stefan Birčević, Vladimir Štimac, Branko Lazić, Vasilije Micić, Marko Gudurić, Stefan Jović, Ognjen Kuzmić i Boban Marjanović.
Najbolji koji su zdravi i koji su želeli da igraju, kako ih je umetnik skicirao pre polaska u Istanbul. Uz akcenat na „želeli“ kao ključni detalj na slici.
Navijači nisu bili tako širokogrudi. Podsećanje na sve koji nisu mogli, a neki i hteli, da pomognu Srbiji ustvari je pokazatelj još veće privrženosti momcima koji će večeras (20,30 – RTS) igrati za zlato! Heroji nacije postali su neki momci za koje šira javnost nije znala kako izgledaju.
I opet, nijednog trenutka Đorđević nije akcentovao činjenicu da su mnogi dobili priliku jer ona „prva ekipa“ nije mogla da dođe. NJegova vera u momke koje vodi je zaslepljujuća i zarazna.
– Uradili smo dobar posao do sada. Podvukao bih to „do sada“. Zasluženo smo u finalu, nikada ne propustim priliku da ih pohvalim javno i direktno. Ovo je nagrada za rad od prvog dana, za odnos, njihovu ozbiljnost, profesionalnost prema obavezama koje su nas čekale. To je lepa potvrda odnosa prema poslu kojim se bavimo. Finale je apsolutno zasluženo. Smatram da smo pokazali mnogo, ali ne sve. Imamo još prostora da poboljšamo igru. Iako je u momentima u četvrtfinalu i polufinalu pre svega odbrana bila na dosta visokom nivou. To mora da bude naš cilj. Momci shvataju da samo odbranom možemo do trofeja. Za ovo radimo, spremamo se i sanjamo. Momci ovo sanjaju i ne smemo da stanemo tu gde smo sada. Verujem u uspeh i da moji igrači to zaslužuju – poručio jeĐorđević.
U finalu se Srbija susreće sa Slovenijom, timom koji je u dosadašnjem delu takmičenja vezao osam pobeda bez poraza, koji ima najdominantnijeg plejmejkera u Dragiću i talenta u Dončiću. Ima i genijalnog Srbina na klupi, Igora Kokoškova.
– Maksimalna ozbiljnost prema Sloveniji koja je igrala sjajno. Odlično su vođeni, imaju veliki entuzijazam i sa tribina, što je i nama dalo snagu prethodnih dana.
Konstataciju novinara da je Slovenija izgledala impresivno u dosadašnjem delu šampionata, selektor je dočekao oštro:
– Jesu izgledali impresivno u odnosu na protivnika koji im je dozvolio da budu impresivni. Mi smo drugi protivnik, mi izlazimo na teren sa našim oružjem. Kome je drago neka izvoli u bitku. Sigurno ne možemo da ih gledamo kako lepo izgledaju na terenu. Naše stvari, naša sigurnost, hrabrost i ništa drugo.
Slovenija je polufinale igrala u četvrtak, Srbija u petak. Dan odmora više pred meč koji zahteva poslednji atom energije nije mala stvar.
– U ovakvom načinu takmičenja i fizičkim naporima sigurno može da pomogne, ali nije krucijalno – nije tražio alibi Đorđević.
Ako je svežina mala prednost protivnika, onda je iskustvo igranja/vođenja finala na strani Orlova.
– Ne znam koliko to ima značaja. Sigurno da postoji promil uticaja na sve, ali nije najbitnije. Jedna utakmica u kojoj može sve da se desi. To su samo statistike. Znate, svako mora da igra finale prvi put. Nema da se skrate noge. Ne razmišljam na taj način. Mislim da su ovo igrači na vrhunskom nivou. Oni imaju taj kvalitet da ne postoji trema, zato su tu. Videćemo. Sve je u igri. Znate kako se posle titule seku mrežice. Slovenci mogu da ponesu celu tablu! Nisam video toliko pogodaka u karijeri od tablu – rekao je Đorđević i okrenuo se ka Marjanoviću koji je sedeo pored njega. – Samo nemoj ti o tablu. Bacaj one tvoje pogačice, što Muta kaže.
Srbija juče nije trenirala, obavila je kraći fitnes.
– Dobar je ovo trenutak za sve nas. Nećemo ući u salu baš da bismo sačuvali energiju koja je preko potrebna. Radićemo stvari koje su važne za pripremu i tako ući u finale.
Najbolji srpski košarkaši, koji su sada već zaslužili da im se zauvek skine dodatak „koji su zdravi i koji su želeli da igraju“, večeras se bore za saigrače, za trenere koji veruju u svakog od njih, za navijače koji su došli u Istanbul i koji su ostali kod kuća… Za zlato.
Sportski Žurnal
