Jedan od najvećih glumaca ikada na našim prostorima napustio nas je posle duge i teške bolesti
Postoji samo jedna reč kojom se može opisati Bata – legenda. Samo je on mogao da sruši nemački avion jednim metkom. On je filmom “Valter brani Sarajevo” zaludeo Kineze za sva vremena. Njega je godinama bio glas da je pobio više Nemaca nego svi partizani zajedno.
Samo on je mogao da golim rukama zadrži bajonet, a da ne pusti ni glas, da prevaspita Šteficu Cvek, isuši fontanu da bi izbegao opkladu, izleči nerotkinje…
Bez obzira da li je glumio mesara, partizanskog komandanta, sveštenika, policijskog inspektora ili čoveka iz naroda, Batine uloge su obeležile jugoslovensku posleratnu kinematografiju, a njegove filmske replike će se prepričavati zauvek.
Živojinović je rođen 5. juna 1933. u Koraćici, seocetu podno Kosmaja. Kao srednjoškolac je radio kao scenski radnik, ponekad i kao statista u Akademskom pozorištu u Beogradu, a nakon završene srednje glumačke škole, iz trećeg puta je upisao Pozorišnu akademiju u Beogradu. U Beogradskom dramskom pozorištu je igrao desetak godina, međutim, velika zvezda je postao zahvaljujućiulogama na velikom platnu.
Filmski debi je imao 1955. u ostvarenju “Pesma sa Kumbare” Radoša Novakovića, a prve ozbiljnije uloge u filmovima “Vlak bez voznog reda” (1959.) i “Rat” (1960.) koje je režirao Veljko Bulajić sa kojim će često sarađivati i u narednim decenijama. Za uloge u “Kozari” (1962.), flmovima “Tri” (1965.), “Skupljači perja” (1967.), “Majstor i Margarita” (1972.) nagrađen je Zlatnom arenom u Puli, za ostvarenje “Tren” (1978.) je dobio nagradu na filmskom festivalu u Moskvi. Nagrađivan je i na festivalima u Nišu i na Paliću, a koliko je popularan u Kini svedoči podatak da je dobio i svoje pivo “Valter“.
Bata je u svojoj karijeri snimio više od 340 filmova i TV serija, i teško je nabrojati sve uloge. Iako je svojevremeno skromno izjavio da većina njegovih uloga nije vredna spomena, vreme ga je demantovalo. Dovoljno je pomenuti “Bitku na Neretvi”, “Partizansku eskadrilu”, “U raljama života”, “Šećernu vodicu”, “Balkan ekspres”, “Kako je propao rokenrol”, “Igmanski marš”, “Naivko”, “Most”, TV serije “Sivi dom”, “Građani sela Luga”, “Priče iz radionice”, “Bolji život”, “Srećni ljudi”...
Bata se aktivno bavio i politikom. Posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji 1990. je izabran za poslanika u Skupštini Srbije. Od početka je bio angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije, a 2002. je bio i kandidat za predsednika Srbije. Tada je, međutim, zbog odluke Slobodana Miloševića da podrži Vojislava Šešelja, dobio samo 120.000 glasova.
Bata je iza sebe ostavio suprugu Julijanu, sina Miljka, kćerku Jelenu, i šestoro unučadi.
(Telegraf.rs)
