Хаг — Судско вијеће Хашког трибунала је, уз изузето мишљење судије Флавије Латанци, одлучило да лидер радикала Војислав Шешељ није крив за удружени злочиначки подухват, злочине против човјечности, нити за кршење закона и обичаја рата у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, ширем подручју Сарајева и војвођанском селу Хртковци.
Вијеће је одлучило да Шешељ није крив за прогоне, убиства, мучење, окрутно поступање, депортације, нехумана дјела, присилно премјештање, разарање и пустошење градова и села, уништавање вјерских објеката и школа, те пљачку јавне и приватне имовине.
Шешељ није присуствовао изрицању пресуде којом га је Хашки трибунал у провостепеном поступку ослободио по свих девет тачака оптужнице, донијевши пресуду да није крив.
Судија Жан Клод Антоанети је, након читања сажетка образложења пресуде од сто страница, рекао: “Војислав Шешељ је по изрицању пресуде слободан човјек”.
Вијеће је утврдило да нема везе између Шешељевих говора и извршених злочина почињених 1992. године у Мостару, Зворнику и ширем подручју Сарајева, те оцијенило да су његове ријечи изговорене у оквиру противљења тадашњој званичној српској политици, и да су биле алтернативни политички програм који никада није спроведен.
Вијеће је прихватило да ширење идеологије није злочиначко, али да треба анализирати утицај Шешељевих говора на људе.
Вијеће је навело говор одржан на путу за Вуковар 1991. године, када је Шешељ рекао: “Читав тај простор ће ускоро бити очишћен од усташа” и да “Ниједан усташа не сме жив изаћи из Вуковара. Усташе предајте се, нема више потребе да гинете”.
Вијеће је поменуло и говор у ком је Шешељ позвао четнике да се освете Балијама 1992. године у Малом Зворнику, као и говор одржан у Хртковцима 6. маја 1992. године да “Хрватима нема места у Хртковцима”.
“Он заиста јесте одржао говор у Вуковару и на путу за Вуковар, али је могуће да су ти говори били упућени дизању морала код његових партијских другова”, прочитао је судија Антоанети образложење пресуде.
Вијеће је закључило да није било удруженог злочиначког подухвата и да Шешељ није одговоран за физичко почињавање прогона, депортацију, премјештање, те злочина против човјечности наведених у оптужници.
Што се тиче идеје о “великој Србији”, Вијеће закључује да није расвијетљен шири контекст “велике Србије”, јер тумачење тужитеља замагљује хронологију догађаја или их искривљује.
“Пројекат ‘велике Србије’ је а приори политички, а не криминални циљ. Само СРС је имао за циљ стварање ‘велике Србијеж, која је требало да обухвати све Србе”, оцијенило је Вијеће и додало да нема закључка да је проглашење аутомономије српског народа у Хрватској и БиХ било криминално.
Наводи се да је Шешељ имао политичку страст за “великом Србијом”, али да ништа не указује на злочиначки циљ, него се радило о заштити Срба.
Вијеће је оцијенило да су се наоружавали и српски и хрватски и муслимански цивили и да су се све зараћене стране припремале за непријатељства, а не да се радило о јединственом поступању “српске агресије да се протјерају друге националности”.
Одбачена је веза Шешеља са паравојним јединицама, уз оцјену да им он није био хијерархијски надређен на терену и да веза добровољаца са српским снагама у Хрватској и БиХ није незаконита дјелатност.
Што се тиче Хртковаца, у Војводини, наводи се да се не може сматрати да се десило систематски масовни напад против хрватских цивила и њихов прогон из кућа, него о једном убиству почињеном из личне природе и потреби да се обезбиједи смјештај српским избјеглицама из Хрватске.
Вијеће је оцијенило да овим не негира постојање злочина у Хрватској и БиХ, нити врши њихово прикривање.
Хашки трибунал је изрекао првостепену пресуду четири године од завршетка суђења, поводом оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ током ратних сукоба.
Тужилаштво је у својој завршној ријечи раније предложило суду да Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду.
Пресуда је првостепена и на њу ће и лидер радикала и Хашко тужилаштво имати право да уложе жалбу.
Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно и отишао у Хаг, до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања.
Извор: Глас Српске
