Iako je tekstilna industrija u Tesliću i te kako razvijena, na tržištu rada nema dovoljno tekstilaca pa privrednici muku muče kako da pronađu kvalitetnog i obučenog radnika. S obzirom na to da ni na Birou za zapošljavanje u Tesliću nema tekstilaca, Srednja škola “Jovan Dučić” iz ove opštine formirala je tekstilni odsjek kako bi zadovoljila potrebe na tržištu rada.
Tekstilna škola je iznjedrila tek jednu generaciju maturanata, a privrednici tvrde da se ni to nije pokazalo kao rješenje problema. Maturanti, bez obzira na diplomu, nisu spremni za rad po završetku školovanja.
Zbog svega toga, teslićki privrednik Budimir Smiljić, vlasnik i direktor tekstilnog preduzeća “Divos” iz Teslića, odlučio se na nesvakidašnji korak. Tekstilnoj školi dao je na korišćenje pet mašina za šivenje koje se najčešće koriste u tekstilnoj industriji. Cilj mu je da učenicima obezbijedi u sklopu škole kvalitetnu praktičnu nastavu, kako bi iz škole izlazili obučeni kadrovi, spremni za rad.
Direktor Srednje škole “Jovan Dučić” Dejan Pozderović kaže da ova škola ima odličnu saradnju sa teslićkim privrednicima kada je u pitanju izvođenje praktične nastave, a da su ustupanjem mašina za šivenje školi tu dobru saradnju još jednom potvrdili. Rukovodstvo škole, tvrdi Pozderović, prati potrebe tržišta rada te se time vode pri formiranju kadrova.
– U Tekstilnoj školi nastava se pored ovog kabineta odvija i u još nekoliko teslićkih tekstilnih preduzeća. Moram reći da imamo i koordinatora praktične nastave koji ima zadatak da prati praktičnu nastavu i djecu, da redovno dolaze i da kvalitetno rade, što je obostrano zadovoljstvo. Ovim smo ostvarili još jedan svoj cilj i kvalitet praktične nastave podigli na viši nivo – kaže Pozderović.
– Meni evo sad treba deset obučenih tekstilaca i odmah mogu početi da rade. Međutim, takvih radnika kod nas nema. Školi sam dao mašine na korišćenje uz uslov da se na tim mašinama zaista i izvodi praktična nastava, a ne da one samo stoje u kabinetu praktične nastave. Ako tako ne bude, biće vraćene u firmu. Obezbijedili smo im i materijal za rad, a obezbijedićemo i sve što bude potrebno. Moja firma osnovana je prije nešto manje od godinu dana i mi još kupujemo mašine, dakle, nismo im dali mašine zato što imamo viška mašina, već zato što želimo konačno obučen kadar i kvalitetne radnike – priča Smiljić.
Profesorka tesktilne grupe predmeta u pomenutoj školi, Biljana Ristić, uvjerava da će učenici sada imati priliku da nauče sve što je potrebno. Priznaje da je bilo poteškoća s obzirom na to da mašine za šivenje nisu imali, pa učenici nisu ni mogli da nauče šiti.
– Oni već rade konstrukcije odjevnih predmeta na časovima kostrukcije i modelovanja odjeće, prave šablone. Sada će moći to da realizuju, odnosno da dobiju gotov odjevni predmet koji će sami napraviti. Od kada smo dobili mašine, djeca su se zainteresovala još više za ovu struku, a čak i učenici iz drugih odjeljenja dolaze na odmoru kod nas u učionicu i dive se ovom zanimanju koje je, mogu reći, bilo u zapećku – kaže Ristićeva te dodaje da će sada i njoj kao profesoru biti mnogo lakše da izvodi praktičnu nastavu.
I učenici priznaju da im je sada nastava mnogo zanimljivija i draža jer će konačno praktično raditi ono što vole. Jedna od učenica drugog razreda Tekstilne škole Dragana Kitanović kaže da će sada biti mnogo lakše povezati teorijsku i praktičnu nastavu.
– Za ovo zanimanje odlučila sam se jer to volim, a poslije srednje škole planiram da nastavim svoje obrazovanje na fakultetu kako bih postala modni dizajner. Sada nam je sve mnogo lakše, već sam naučila da šijem. Trenutno sebi šijem suknju i sako, super je kad sam sebi možeš nešto sašiti i dizajnirati po mjeri – priča Dragana.
Izvor: Pressrs
