Za pravoslavne vernike u subotu, 28. novembra počinje šestonedeljni Božićni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Roždestvu Hristovom – Božiću.
Prema verovanju, priprema za Božić, koji se proslavlja 7. januara, potpuna je ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.
Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni. Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa Satanom.
Tokom ovog posta upotreba ulja je dozvoljena svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi. Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice /4. decembra/, Svetog Nikole /19. decembra/ i Svetog Ignjatija Bogonosca /2. januara/, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja sedmica pred Božić posti se strožije, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.
Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove – Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu /12. jula/ i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice /28. avgusta/.
