На данашњи дан 1988. године у Београду је преминуо глумац Павле Вуисић. Рођен је 1926. године, такође у главном граду, где је и одрастао. Никада није уписао Академију за позоришну уметност, иако је неколико пута покушавао. Педесетих година прошлог века радио је као новинар на Радио Београду, у једном периоду је глумио у панчевачком позоришту, а на филму се први пут појавио као статиста у Чудотворном мачу из 1950. године.
Глумачку каријеру почео је епизодном улогом у Шолаји из 1955. године, а мало потом добио је и главну улогу у филму Три корака у празно, за коју је награђен Златном ареном у Пули за најбољу мушку улогу, награду коју је добио још једном двадесетак година касније. Након тога је одиграо огроман број улога на филму и телевизији, за које је добио многе награде (које га руку на срце нису занимале, па се дешавало и да их одбије), а неке од њих су, поред поменутих Арена: Октобарска награда, Цар Константин, Седмојулска награда и Славица.
Имао је много понуда и из иностранства, да ради у копродукцијама, али није желео да оде. Волео је да проводи време у друштву, кафани, и на реци где је знао да прави чамце, сплавове и бродове које је потом поклањао и продавао. Глуму је доживљавао као нешто потпуно природно и једноставно, а критичари, колеге и редитељи су истицали да се чинило као да уопште и не глуми. Упоређивали су га са Жаном Габеном и Орсоном Велсом, а овај други је за Павла рекао да је он једини бољи глумац од њега самог.
У преко сто филмова глумио је различите ликове и није се везивао ни за један жанр, те је спомињати неке од његових маестралних улога, а друге не споменути неправедно, а причати о свима немогуће. Павле Вуисић преминуо је 1988. године у шездесет трећој години живота. Један од највећих српских глумаца сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу у Београду, а награда “Славица” преименована је њему у част и данас носи његово име.
http://www.srpskilegat.rs
