Premijer Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da će vladine reforme doneti poboljšanje Srpskoj i njenim građanima.
“Možda će u prvi mah one izgledati nepopularno, ali sam duboko ubeđena da su to sistemska rešenja koja treba da posluže i budu dobra za svakog građanina Republike Srpske”, istakla je Cvijanovićeva.
Ona je rekla da Vlada Srpske nije nimalo uplašena predstojećim reformskim procesima, jer zna šta je cilj i da može dovoljno dobrim argumentima da brani svaki potez.
Cvijanovićeva je rekla da Vlada ne treba da koketira sa javnošću i da radi samo stvari koje su dopadljive. “Vlada mora da povlači poteze koji su u datom momentu potrebni, koji su ozbiljni i koji nude određena sistemska dugoročna rešenja”, dodala je Cvijanovićeva.
Prema njenim rečima, stvari moraju da se postavljaju na način da se obezbedi više posla i više ekonomske sigurnosti.
Cvijanovićeva je istakla da je privreda, odnosno realni sektor strateško opredeljenje Vlade Srpske za 2015. godinu, koja predstavlja samo prvu stepenicu u programu njenog rada u narednom četvorogodišnjem mandatu.
“Zahtevaću puno simultanih i paralelnih postupaka i radnji, veoma puno intervencija, a prva od njih se odnosi na rasterećenje privrede. Radimo niz analiza, a neke smo već uradili, da vidimo na koji način možemo da podstaknemo novo zapošljavanje”, navela je Cvijanovićeva.
Ona je napomenula da kada se govori o rasterećenju privrede, nije reč o izlaženju u susret poslodavcima na štetu radnika.
“To nije slučaj. Kad se pomaže poslodavcima, uvek se vodi računa da to daje garanciju radnicima da zadrže svoja radna mesta ili da se otvore nova”, naglasila je Cvijanovićeva.
Ona je ocenila da je potrebno više se okrenuti privredi, a da administracija mora da bude brza, efikasna, mobilna, pokretna, na raspolaganju građaninu i svakoj privrednoj inicijativi.
Cvijanovićeva je naglasila da je Vlada Srpske kroz Ekonomsku politiku planirala mnogo reformskih zahvata, navodeći kao primer potrebu redefinisanja određenih stvari u oblasti inspekcije i javne uprave.
“Nema oblasti u koju nismo zašli i koju nismo otvorili i mikroskopski videli neke devijacije koje su bile vešto sakrivene u okviru velikih tema”, naglasila je Cvijanovićeva.
Kad je reč o zdravstvu, ona je rekla da su na određeni način unapređeni dijagnostika, uslovi rada, renovirani i izgrađeni brojni domovi zdravlja i bolnice, a pritom zadržana i povećavana prava pacijenata, ali da ima još mnogo toga što treba uraditi.
“U zdravstvu smo napravili formulu kako se svako treba ponašati na svakom nivou u okviru zdravstvenog sistema”, naglasila je Cvijanovićeva.
Kad je reč o upravi, prema njenim rečima, ograničen je fond plata i neće biti novih zapošljavanja, odnosno moći će se zapošljavati samo onda ukoliko postoji saglasnost Vlade, zasnovana na pokazateljima da bez određenog radnika nije moguće organizovati određeni posao i da to nije moguće postići unutrašnjom preraspodelom kadrova.
“Odlučno ćemo vladati jer smo se odlučili da idemo u neke promene za koje smo svi bili svesni da su neophodne, ali iz nekog razloga nikad nismo odlučili da zasučemo rukave, da se apsolutno pozabavimo tim pitanjima u punom smislu reči. Mislim da je došlo takvo vreme i mi smo vrlo odlučni da se pozabavimo tim stvarima”, poručila je Cvijavnovićeva.
Ona je dodala da će Vlada Srpske tražiti sagovornike i partnere da realizuju njene politike, istakavši da ovo nije vreme komoditeta.
Cvijanovićeva je napomenula da je Republika Srpska upućena na određena zaduživanje da bi bilo obezbeđeno apsolutno funkcionisanje sistema, ali da Srpska nije zašla u sferu rizično zaduženih zemalja, niti je uopšte visoko zadužena.
“Mi smo u stanju da servisiramo svoj dug i da istovremeno izvršavamo sve domaće obaveze. Već dve godine više vraćamo nego što uzimamo, što pokazuje naš kapacitet da možemo da funkcionišemo”, pojasnila je Cvijanovićeva.
Ona je konstatovala da su mnogi skloni da kritikuju, a da je malo onih koji navode pozitivne stvari.
“Malo ko priča da smo mi, nakon stradanja kakva su bila prošlogodišnje poplave, imali redovno i normalno punjenje budžeta. Retko ko će reći da su u Srpskoj povećane plate i penzije, a nije stao sistem i nismo išli u dodatna zaduživanja”, podsetila je Cvijanovićeva.
U 20 škola nacionalna grupa predmeta
U Republici Srpskoj se u 20 škola izučava nacionalna grupa predmeta prema programu nekog od kantona iz Federacije BiH, kojom je obuhvaćeno 2.200 bošnjačke dece, izjavila je Željka Cvijanović.
On je istakla da u Srpskoj 6.771 dete pohađa islamsku veronauku.
“Mi smo i kombinovali odeljenja da bi bio dovoljan broj učenika kako bi mogli izučavati nacionalnu grupu predmeta”, rekla je Cvijanovićeva.
Ona je istakla da Vlada plaća federalnim izdavačkim kućama za udžbenike za decu 1. i 2. razreda koja izučavaju nacionalnu grupu predmeta.
Prema njenim rečima, istovremeno niko ne zna koliko srpske dece u školama u Federaciji BiH izučava nacionalnu grupu predmeta, a u isto vreme ima škola u kojima se nastava pohađa po nastavnom programu zemalja sa kojima BiH nema nikakve veze.
Cvijanovićeva smatra da su neki političari pitanje izučavanja nacionalne grupe predmeta kod bošnjačke dece iskoristili u predizborne svrhe.
Ona je istakla da su neki roditelji hteli da šalju decu u školu ali da nisu smeli i da su joj rekli da su hteli da problem bude prevaziđen, ali da im je sugerisano da to ne čine.
Evropski put ne samo zbog članstva već i zbog dobrobiti
Predsednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je kako želi da vidi da se BiH u narednom periodu kreće ka EU ne samo zbog članstva već i iz razloga što će taj put doneti dobrobiti za društvo u celini.
“Ne treba da težimo u EU samo zato što je članstvo naš cilj nego i zato što je to dobro za nas. Članstvo je nešto dugoročno, a za kandidatski status treba raditi sada da se do njega dođe”, rekla je Cvijanovićeva.
Ona je istakla da je kandidatski status predvidiva priča koja veoma mnogo znači u smislu ozbiljnosti zemlje i nudi čitav niz institucionalnih postavki koje BiH, kao potencijalni kandidat, sada nema kada je reč o podršci i fondovima.
Cvijanovićeva je naglasila da želi da se u ovoj godini načine značajni koraci prema EU, te istakla da je veliki i dug proces i da veoma puno stvari podrazumeva ono što se zbirno zove evropskim putem.
“Da budemo realni, da li je ova Evropa za koju se nadamo da postanemo članica ista kao i kada je primala zemlje centralne, istočno Evrope i baltičkog prostora?! To uopšte više nije ista Evropa. Pogledajte situaciju u nekim državama članicama i da li imaju odgovor na stanje u Grčkoj, tešku situaciju u Ukrajini”, kaže Cvijanovićeva.
Prema njenim rečima, to nije ista Evropa jer su se pojavile neke druge neuralgične tačke, ali BiH treba da se nastavi baviti neophodnim reformama jer je članstvo u EU cilj.
Kada je reč o članstvu u NATO, Cvijanovićeva smatra da bi demilitarizacija zemlje bilo pravo rešenje.
SRNA
