Dr Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, poručuje da će, ukoliko žele da ostanu u svojim foteljama, direktori bolnica u Srpskoj u narednom periodu morati dobro da zapnu i da im, ako se i dalje budu ponašali nedomaćinski – odnosno zapošljavali nove radnike i gomilali dugovanja, ovoga puta definitivno ne gine smena!
– Cilj nam je da zdravstvene ustanove napokon usklade rashode sa sredstvima koja im doznačava Fond zdravstvenog osiguranja RS (FZO RS). Zato smo ograničili zapošljavanje novih radnika, omogućili da se dospele obaveze mogu na jednostavniji način reprogramirati, doznačićemo sredstva za penzionisanje radnika koji su stekli uslove za to, te insistirati na tome da tenderi koji se raspisuju imaju saglasnost ministarstva. Tako ćemo znati kolika je, na primer, potrošnja hrane, antibiotika, citostatika, rendgenskih filmova, odnosno analizirati kako neke bolnice posluju sa ogromnim problemima, a druge bez gubitaka. Oni direktori koji ne budu radili kako treba, biće smenjeni – naglašava dr Bogdanić u intervjuu za Press.
Priču o smenama slušamo odavno, ali je do sada sve ostalo “mrtvo slovo na papiru”.
– Ovaj put neće! Imaju tri meseca da svoje poslovanje racionalizuju. Kao prvo, moraju da naprave plan gde može da se uštedi, i da postupe u skladu s tim. Međutim, problem je što su neki nasledili ogromna dugovanja, sa kojima se bore kako znaju i umiju.
Pacijenti najvažniji!
Pored disciplinovanja direktora, šta će još biti u fokusu vašeg rada?
– Zadovoljstvo pacijenata! Naime, svi učesnici u zdravstvenom sistemu imaju obavezu da doprinesu da osiguranici budu zadovoljni. Dakle, moraćemo da budemo još racionalniji i da se još više trudimo.
Da li su zdravstveni radnici spremni na to?
– Imamo prilično dobre plate u zdravstvu, ali ne i zadovoljne pacijente. Moraćemo ovim da se pozabavimo, kao i da otvorimo pitanje korupcije i drugih negativnih pojava u zdravstvu.
Šta je sa bolnicom u Banjaluci na čijem je čelu dr Mirko Stanetić, koji je i ranije bio direktor i iza koga su ostala prilična dugovanja?
– U narednom periodu akcenat će biti na tome šta ova zdravstvena ustanova može da učini u pravcu poboljšanja poslovanja. Primera radi, u njoj su zaposlena 33 ekonomista i 20 pravnika?! Taj broj mora biti sveden u razumne i realne okvire. Ja od te priče neću odustati!
U kojoj bolnici je situacija najkritičnija, odnosno, koji je direktor najbliži smeni?
– To je trenutno teško reći.
Ipak, apsurdno je da im se moralo zapretiti gubitkom pozicije, da bi počeli da rade u skladu sa svešću i savešću!
– Nažalost, to nije problem samo u zdravstvu, nego u svim oblastima društva!
S obzirom na to da su mnogi od njih godinama u direktorskim foteljama, zar ne mislite da bi bilo realnije uskratiti im šansu da se “poprave”?
– U pravu ste! Međutim, više definitivno neće moći da se ponašaju samovoljno i rasipnički.
Koji direktori su se do sada tako ponašali?
– Većina! U svakom slučaju, prošla su vremena u kojima su od drugih tražili da se, umesto njih, bave njihovim poslom, odnosno da probleme delegiraju ministarstvu i FZO.
Kako ćete kontrolisati domove zdravlja, koji su u nadležnosti lokalnih zajednica?
– Preko Poreske uprave RS i Fonda PIO. Za sve radnike koji budu prijavljeni posle 31. januara, FZO neće doznačiti ni marku. Dakle, nema para za kojekakve nepotrebne savetnike, ložače, vozače. S druge strane, poslaćemo inspektore rada u kontrole, pa će svakom radniku zaposlenom mimo konkursa biti raskinut ugovor.
Čini se da načelnike i gradonačelnike ne interesuju puno problemi u njihovim domovima zdravlja, jer se još nije čulo da su nekog direktora, na što imaju pravo, pozvali na odgovornost.
– Nemaju potrebu da ih pozivaju na odgovornost, zato što Vlada RS, odnosno FZO, doznačava pare za plate. Skandalozno je da u jednom domu zdravlja direktor ima tri savetnika?!
U kojem?
– To je manje važno, od činjenice da je mesečna bruto plata tog savetnika oko 3.000 KM!
Na kome je najveća odgovornost zbog lošeg stanja u mnogim zdravstvenim ustanovama?
– I na ministarstvu, i na FZO i na menadžmentu. Tu su i privredni subjekti koji ne plaćaju doprinose, Inspektorat RS koji dovoljno ne prati rad na crno. Ukupan dug po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje popeo se na 250 miliona KM!
Zbog čega?
– Zato što se lekara i medicinskih sestara setimo tek kad se razbolimo! E, onda nam treba i udoban krevet, i nasmejana sestra, i stručan doktor i vrhunska dijagnostika. Do tada, svi pokušavaju da, koliko mogu, zakinu zdravstveni sistem.
Pošto sebe i prvog čoveka FZO smatrate odgovornim za stanje u zdravstvu, da li i vi možete da završite kao direktori koji se ogluše o mjere racionalizacije?
– To će biti sudbina svih onih koji ne budu hteli ili znali da rade! Ne mislim da direktor FZO i ministar treba da budu privilegovani.
Koliko je u zdravstvenom sistemu RS radnika višak?
– Prema proceni, oko deset odsto. Ipak, nije reč o zabrinjavajućim brojevima, jer će dosta ljudi uskoro otići u penziju, a dosta ih radi i na određeno vreme. Međutim, problem je što su direktori zaposlili mnogo nemedicinskog osoblja, pretežno mladih ljudi koji su daleko od penzije. Ali, to je sad na njima da reše.
Mislite na otpuštanja?
– Direktori će, zajedno sa sindikatima, morati da odluče šta će i kako će. Da li će otpuštati radnike ili će ostaviti postojeći broj, a u tom slučaju smanjiti plate. Ako se odluče za prvu varijantu, Vlada RS će obezbediti sredstva za otpremnine.
Kako komentarišete priče da doktori beže iz RS?
– To je klasična dezinformacija, pa bih zamolio dr Miodraga Femića, predsednika Strukovnog sindikata doktora medicine RS, da prestane lupati gluposti o masovnom odlasku lekara! Naime, lani su ukupno desetorica napustila bolnice u RS, od čega su trojica otvorila privatne ordinacije.
Da li našem sistemu nedostaje lekara?
– Brojčano ne, dok će ih kvalitativno uvek faliti.
