Takozvane demokratske narodne revolucije u stvari su državni udari, koje umesto vojske izvodi za tu svrhu mobilisano i izmanipulisano civilno stanovništvo.
Postoje i priručnici prevrata koje su napisali Džin Šarp, Robert Helvi i Piter Akerman, rukovodioci „nenasilnom borbom“ u službi SAD. Na ovim tzv. revolucijama profitiraju samo Imperija i „revolucionari“, dok je narod u ime kojeg se navodni prevrat vrši – ovce za šišanje.
Pravi cilj Petog oktobra u Srbiji bio je uništenje poslednje države na Balkanu koja je pokušavala da vodi relativno nezavisnu politiku i da zadrži neke oblike društveno ekonomskog sistema koji se nisu uklapali u neoliberalne obrasce, uz dovođenje na vlast kooperativne grupe kupljenih i ucenjenih političara.
Ko god malo ozbiljnije prati politiku zna da je posle Kosova i Metohije na redu Republika Srpska. Na konferenciji o sigurnosti u Minhenu, razmatran je scenario potpunog slamanja RS i neutralisanja njenog predsednika Milorada Dodika.
U Mostaru, zatim u Banja Luci od 6. do 8. decembra 2013, nemačka Fondacija Konrad Adenauer (FKA) za čelnike i aktiviste opozicionih stranaka u RS upriličila je politički seminar „Formiranje vlasti u demokratskim društvima.“ Pipci ove Fondacije, koja nastupa iza benigne reputacije posleratnog zapadnonemačkog kancelara, bukvalno se protežu svuda, ne samo po Srbiji i BiH, već i u najmanje sedamdeset zemalja širom sveta. Oni će u Republici Srpskoj doći do izražaja kada bude nastupio odgovarajući trenutak, ako pobedi Dodik. Sadašnji predsjednik nije Republika Srpska, ali pošto je jedini koji drži kurs neulaska u NATO i strateško približavanje Rusiji, onda bi njegovo sadašnje uklanjanje značilo, istovremeno, i nestanak ovog entiteta.
U ovoj ujudurmi dirigiranoj iz inostranstva, često preko diplomatskih tela, učestvuju strani naredbodavci, dijelovi opozicije povezani sa pojedinim bošnjačkim strankama, lažni patrioti i ratni profiteri, beneficirani studenti sa preciznim instrukcijama (za obaranje Miloševića, angažovane studente, ne računajući njihove lidere, su plaćali 5$ dnevno), nevladine organizacije, a posebno one iz inostranstva i naivni pojedinci i grupe.
U Republici Srpskoj se već nekoliko godina formira infra-struktura lažnih „nevladinih organizacija“ sa zadatkom da budu u pripravnosti da bi se na mig inostranih naredbodavaca uključile u podsticanje nereda i podrivanje ustavnog poretka. Ne zaboravimo da su nevladine organizacije, koje finansiraju SAD i EU, pete kolone sa zadatkom da ruše nezavisnost zemalja u kojima deluju .Nedavno je ruska Duma usvojila zakon kojim se nevladine organizacije finansirane iz inostranstva nazivaju „stranim agentima“.
Ekonomska situacija je u celoj BiH veoma teška a u muslimanskom delu Federacije BiH je, realno govoreći, katastrofalna. U takvim okolnostima ogromnog nezadovoljstva i beznađa nije nikakav problem iskoristiti tu nagomilanu negativnu energiju i izvesti narod na ulicu. Ali barem u dosadašnjoj istoriji ne postoje spontani protesti, ne postoji bunt sam od sebe. Neko uvek mora da organizuje proteste, neko ko ima svoje ciljeve, a nezadovoljstvo naroda samo koristi kao zgodnu okolnost. Tako je i ovoga puta u Bosni, pa je ključno pitanje ko je organizator i zašto. Činjenica da su neredi u Federaciji BiH počeli i prestali kao na pritisak dugmeta takođe je nešto što izaziva nedoumicu.
Zapad je pročitana knjiga i nema novih ideja, pa je njegov rukopis, bilo gde u svetu, lako prepoznatljiv. Po načinu organizacije protesta u Bosni i očigledno dobro utegnutoj i širokoj mreži aktivista u svim većim gradovima, sve podseća na tehnologiju Muslimanske braće iz Egipta i drugih zemalja takozvanog Arapskog proleća. Setimo se samo kako je uz podršku medijske i nevladničke mreže, „kofera novca“ od CIA i NED, zloglasni Otpor predvodio petooktobarski puč 2000, kojim je Milošević zbačen a na vlast dovedena koalicija „demokrata“ koju je sastavila Američka imperija.
Posle 5 oktobra u Srbiji, obećanje „demokratije“ pretvorilo se u šaradu rotiranja na vlasti pripadnika samoprodužavajuće klike, čija se politička delatnost svodi na izvršavanje direktiva stranaca koji su ih doveli i održavaju na vlasti. Lažno obećanje „života kao ostali svet“ pretvorilo se u košmar još veće materijalne bede i dubljeg beznađa. Do sada, nijedna od „obojenih revolucija“ nije imala za plod išta što bi bilo prepoznatljivo kao „bolje sutra“. Iskustvo sa drugih lokaliteta gde su se fabrikovale veštačke političke krize sugeriše da će varnica u Republici Srpskoj najverovatnije doći iz studentske ili omladinske sredine. Uvek se cilja na mlade, poznate po višku energije i manjku mudrosti.
Nikola Dronjak i SDS
Nikola Dronjak, propali student, na krilima Zapada ruši Milorada Dodika/Republiku Srpsku/ i prima veliki novac za ovo što radi. Zadatak Nikole Dronjka i organizacija je da proizvode energiju nezadovoljstva, i to u što većim količinama; planeri će se postarati da tu energiju usmere protiv „stubova režima“. Svima je preko glave Dronjka i njegovih istupa u medijima. POTPREDSEDNIK Unije studenata RS Tomislav Gligorević, sa Univerziteta u Istočnom Sarajevu, izjavio je da studenti treba da se bore za poboljšanje svog standarda, ali ne na način kako to radi Nikola Dronjak, izigravajući revolucionara i postavljajući političke zahteve. Kada je vidjeo da među studentima nema podršku, pozvao je penzionere i nezaposlene i sve slojeve stanovništva, nadajući se da će među njima naći ovčice za svoje prljave ciljeve. Lažima se pokušava kreirati percepcija da je sve u RS kriminalno te da je sve u okruženju idealno, samo je leglo kriminala i krupcije u RS.
Danas niko ne izmišlja više od NVO,SDS-a i BN-a (zloglasni B92 u RS).Na korupciju nisu imune ni mnogo razvijenije države EU, ali ni svijeta. Borba protiv korupcije nije jednokratna mjera koju možemo sprovesti i konstatovati uspjeh ili neuspjeh. SDS koji je uvek bio uz RS, sad radi na utapanju entiteta i gašenju svoga čeda. Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Nenad Samardžija(SDS) sprovodi sramotnu probosansku politiku uz rame sa SDA i Bakirom Izetbegovićem, koji se zalaže za brisanje međuentitetske granice i stvaranje jedinstvenog Sarajeva. Kako je moguće da u Srebrenici SDS sa drugim partijama razbije srpsko zajedništvo i značajno pokaže probosansku liniju? Podsetimo se i da je Obren Petrović (SDS) rekao da ne želi nikakvo odvajanje iz BiH i da želi integracije u NATO pakt, u propalu Evropsku uniju i zbližavanje sa Sarajevom. Nije slučajno što predsjednika SDS/a Mladena Bosića predstavljaju kao predvodnika probosanskih partija iz Srpske. Krajnje je vreme da se SDS tako deklariše i u svom entitetu, da javno prizna građanima Republike Srpske da je probosanska politička stranka. Republiku Srpsku nije stvorio SDS, već narod koji u njoj živi, Vojska Republike Srpske, koju je SDS (Čavić) utopio u BiH.
Zapamtite, Srbi, ono što opozicija govori protiv Dodika ima samo jedan cilj: da oni dođu na vlast i ništa više. Priče o “ boljem sutra “ kad oni dođu – samo su bajke, a to su Srbi u Srbiji iskusili 5.oktobra 2000, i svaki put kad su izašli na izbore. Uvek je gore nego što je bilo. Političari koji budu došli lagano će ispunjavati sve zahteve SAD i Turske , koji su jasni : ukidanje Srpske i njeno pretvaranje u regiju bez vlasti. Bošnjaci svojataju čitavu BiH i pokušavaju od iste napraviti unitarnu državu gdje će oni u skoroj budućnosti zbog visoke stope prirodnog priraštaja i po principu jedan čovek-jedan glas zavladati čitavom zemljom. ….
BiH je zapadna kolonija
Sva ta pljačka u BiH ne bi uspjela da nije bilo međunarodne zajednice, koja je tome kumovala i tako stvorila armiju nezadovoljnih i egzistencijalno ugroženih ljudi. Oni su namjerno uništili sva velika preduzeća. Zapad je, kao i drugima u bivšoj Jugoslaviji, nametnuo model društva i ekonomije koji je pljačkaški, i u takvom modelu ne treba da čudi što je Bosna opljačkana.Ovlaštenja i moć koju provodi visoki predstavnik u BiH prevazilaze moći kolonijalnih guvernera iz 19. vijeka. Kao i prije stotinu godina, kada je brutalnom silom Austrougarske monarhije srpska nacija sabijana u okvire uže Srbije, i danas, opet voljom moćnih, mi smo kao narod dovedeni na slične stajne tačke istorije.
Onaj ko je pravio državu Bosnu i Hercegovinu nije je pravio da napreduje nego da propada. Ono što Zapad nije želeo u Jugoslaviji, želi u BiH. Stvorio je ugovornu državu, i tako mladu, kao mladu kobilu dao je jahačima u ortakluk, na korišćenje. Samo, ortačka kobila ne jaše se dugo!
Ako nekim „Srbima“ ne valja „nepošteni“ Milorad Dodik, uvek imaju alternativu u „poštenom“ Bakiru Izetbegoviću ili, možda, još bolje, da „unajme“ nekog Hrvata. Oni će se „sasvim sigurno“ više brinuti za interese Srba u Republici Srpskoj od Milorada Dodika….Srpska zauvijek!!! Dole izdajice!!!
Ko je Aldin Širanović, organizator nereda u Bosni, vođa grupe „Udar“ pravljene po principima zloglasnog „Otpora“?
Aldin Širanović je vođa grupe koja se na Fejsbuku promoviše pod imenom „Udar“, a ova organizacija ima sve odlike organizacija koje su do sada poznate po tome što ih je obučavala organizacija KANVAS, tj. bivši srpski Otpor. O tome svedoči ujedno i profil Aldina Širanovića na kojem drži veliku sliku simbola „pesnice“ ispod koje piše Otpor. Plan je da se rastuće nezadovoljstvo društvenim prilikama – za koje ima više nego dovoljno opravdanja – iskoristi za izazivanje opšteg haosa. Protesti predstavljaju organizovan pokušaj destabilizacije BiH,a glavni cilj je prenošenje ovog nezadovoljstva u Republiku Srpsku sa ciljem poništavanja Dejtonskog sporazuma i da bi se u Banja Luci na mesto Dodika postavio kolaboracionistički tim koji će omogućiti utapanje autonomnog srpskog entiteta u centralizovanu bosansku državu.
Režiseri i scenaristi raspada SFRJ žele sada nove državice prekriti veoma slabim liderima, koji nemaju nikakav demokratski i birački kredibilitet, kako bi mogli nesmetano i neograničeno upravljati celim područjem. Zapadni centri moći vide bošnjačke lidere kao sredstvo koje im može pomoći da ispune krajnji cilj, dok bošnjački lideri vide Zapadne diplomate i visokog predstavnika kao saveznike u borbi protiv srpskog entiteta. U pitanju je obostrana korist – Bošnjaci će dobiti celu državnu teritoriju pod svoju upravu, a zapadne diplomate rezultat koji će, konačno, potvrditi opravdanost njihove vojne intervencije u BiH. Zanimljivo je da se postupak unitarizacije BiH i otimanje nadležnosti od Republike Srpske naziva „evropskim standardom” i uslovom za članstvo u EU. Tvrdi se da se Kosovo i Metohija mogu otcepiti od ostatka Srbije, pošto je to želja Albanaca koji tamo žive. Oni imaju pravo na samoopredeljenje, kažu nam. Kažu nam da Albanci više ne žele da sarađuju sa zvaničnim Beogradom. U isto vreme, Srbima iz Republike Srpske se isto pravo ne dopušta. Obrazac je jasan sva prava koja zahtevaju Srbi neće biti ispoštovana, dok će se sve činiti na štetu Srba, kako bi se isti oslabili i predstavljali što slabiji faktor u odlučivanju o budućnosti Balkana. POGLEDAJ VIDEO http://vimeo.com/34179193
„Nenasilna borba“
Po rječima Nikole Dronjka (vječni student medicine,plaćeni politički aktivista), „ono što ćemo mi raditi, pogotovo u narednom periodu, biće performansi po gradovima. Pokušaćemo da motivišemo ljude da izađu na ulicu i pokažu svoje nezadovoljstvo; promjena nije ako ste kod kuće i ako vodite revoluciju na tastaturi i Fejsbuku. Režim Milorada Dodika, ta janjičarska svijest koju posjeduju, oni samo razumiju jezik ulice, protesta i demonstracija.“
Na pitanje voditelja intervjua: „Hoćete reći, jezik sile?“, shvativši da je predaleko otišao u otkrivanju karata, Dronjak za nijansu – ali i dalje vrlo znakovito – modifikuje svoj komentar: „Pa, ne baš sile. Nenasilne borbe. Cilj je nenasilna borba, prkos. Jer njih najviše boli prkos na ulici.
„Nenasilna borba“ je,podsetimo se, terminološka šifra Džina Šarpa i pukovnika Helvija koja se odnosi na pokretanje ciklusa „provokacija – eskalacija.“ U toj igri, nasilje ne samo da nije isključeno već je predvidljiv i poželjan ishod. Samo što se, profesionalnom manipulacijom utisaka, vinovnici nasilja propagandno predstavljaju kao žrtve.
Sudeći po vladanju konceptima i terminologijom, Dronjak je još pre političara bio na „seminaru,“ što je logično kada se ima u vidu da je, za razliku od ostalih aktera, aktivna uloga njemu predviđena već u prvom činu. Moguće je da će, nakon Dronjkovog boravka u Beogradu, direktor Kanvasa (bivšeg zloglasnog Otpora), Srđa Popović, kao u slučaju Marka Ivkovića – aktiviste sa debelim Otpor-Kanvas dosijeom, koga su ukrajinske vlasti nedavno izbacile iz zemlje za podsticanje na nasilje i izazivanje nereda – izjaviti da ni on ni članovi njegove organizacije nikada nisu čuli za nesretnog Nikolu Dronjka.
(The Balkans Chronicles) Izvor
