Naime, priča kaže da je u jeku Prvog svetskog rata, Tendej uperio pušku u ranjenog nemačkog vojnika. U pitanju je bio čovek koji je već preživeo tri ranjavanja i koji je opet pogledao smrt u oči. Tendej je te noći takođe bio ranjen i pogledavši Nemca, sažalio se i odlučio da postupi ljudski – poštedeo mu je život.
Savršena priča za unuke
Ova priča je imala potencijal da postane savršena priča za unuke, ali se pretvorila u Henrijevu noćnu moru i pitanje koje je postavio ceo svet – šta bi bilo da je pucao.
Jer, te noći, Tendej je nišanio u Adolfa Hitlera.
Englez je ovaj teret nosio sa sobom do smrti osećajući da je mogao da spasi ogroman broj ljudi od patnje i smrti i spreči da od heroja, jednog od najodlikovanijih britanskih vojnika, postane čovek koji nije stao na put najvećem zlikovcu ljudske istorije.
Ironija je da Tendej dvadeset godina nije znao kome je te noći poštedeo život, sve do trenutka kada ga je telefonom pozvao lično britanski premijer Nevil Čemberlin.
Telefonski razgovor sa premijerom
Priča kaže da je britanski premijer rekao Tendeju da mu je Hitler prilikom susreta pokazao reprodukciju ”Raskršća u Meninu”, slikara Fortunina Mataniea. Ovaj slikar je bio poznat po strogom pristupu istorijskim činjenicama. Na slici koju je Hitler pokazao britanskom premijeru bio je Henri. Matanie je navodno u novinama video fotografiju na kojoj Tendej nosi ranjenike, a kako je u pitanju bilo mesto na kom se odvija prizor sa njegove slike, rešio je da ga uvrsti u kompoziciju. Tako je Hitler prepoznao čoveka koji mu je dozvolio da živi.
Hitler je tad pokazao Tendeja prstom i rekao Čemberlenu da prenese pozdrave i zahvalnost vojniku koji mu je poštedeo život. Poklopivši slušalicu, Henri je ostao poražen.
Put za pakao popločan dobrim namerama
Saosećanje i ljudskost doveli su do toga da hrabri britanski vojnik do smrti živi sa sumnjama i krivicom. Mi se nećemo baviti drevnim etičkim pitanjem opravdanosti ubistva da bi se spasili životi.
Ali ćemo podsetiti na klimu u Nemačkoj u predvečerje Drugog svetskog rata koju je i naš slavni pisac Miloš Crnjanski osetio i zabeležio u svom radu. Repovi koji su se vukli za Prvim svetskim ratom, neraščišćena pitanja i odnosi, možda bi izrodili nekog drugog Hitlera i doveli do ne manje sramnih i jezivih stradanja.
Srbija Danas
