У насељу Ђулић недалеко од Теслића видјели смо право чудо за данашње вријеме. Наиме, отац Радован има 27 година, мајка Весна 26 и имају чак седморо дјеце: Јована (9), Кристијан (7), Ана (6), Недељко (5), Ђорђе (4), Лазар (3) и Милан (2).
„Више се бојим зубара, него родити дијете!”
Породица Ђурић свој живот проводе у двије оронуле просторије. Једну просторију чине кухиња са дотрајалим елементима, старим шпоретом на дрва и трпезарија са излизаним намјештајем који је већином дониран. Друга просторија је мала дјечија соба, са зидовима ишараним и пуним буђи, једним старим креветом, дотрајалим душеком баченим на под и дрвеном клупом наслоњеном на зид. Ни сада нам није јасно гдје и како ова деветочлана породица успјева да се распореди и спава. Купатило, просторија која би требала бити најчистија је у јако лошем стању. Зид и плафон купатила су црни од влаге и буђи, а познато је како влага утиче на здравље.
Млади отац и мајка су незапослени. Радован некада ради на надницу док је Весна увијек у кући са дјецом. Ова храбра мајка, са истинском срећом нам је причала како је од 2011. па до 2018. године, сваке године осим 2012, рађала по једно дијете и да јој је то највећи благослов од Бога те да јој никад није било тешко. Нашалила се на свој рачун, рекавши да се више плаши зубара, него родити дијете док јој се најмлађи син Милан, маза, није одвајао из крила.
Једини приход који добијају од државе је дјечији додатак у износу од 160 КМ, док им рата кредита износи 150 КМ. Упркос свему овоме, сву снагу дају да дјеци колико толико уљепшљају дјетињство те се све вријеме труде да им омогуће минималне услове за иоле нормалан живот, али то није довољно. То није ни близу онога што ова дјеца заслужују и треба да имају!
Најважније ствари у дјечијем животу су сигурност топлог дома, миран сан, здравље, љубав, игра, срећа те је Хуманитарна организација Срби за Србе одлучила да заједно са хуманим људима, помогне овој породици тако што ће им реновирати простор у којем тренутно живе и подићи један спрат куће, чиме ће ослободити неопходни простор за даљи живот. Планирана вриједност помоћи, односно радова, износи 35.000 КМ.
Двоје дјеце већ иде у школу, а сваке наредне се уписује још једно. Омогућимо овој дјеци да имају услове које имају и њихови вршњаци, да могу нормално учити, читати, имати своје радне столове и да буду марљиви ђаци. Желимо да спавају у топлом, чистом, удобном, да имају дневни боравак у којем се навече могу дружити са родитељима, маштати и сањати боље сутра. Заједно им помозимо да стану на ноге и постану вриједни и поштени људи који ће у будућности сложно радити и живјети са вјером у Господа Бога.
Теслићани, засучите рукаве и кренимо сви заједно у нову мисију!
