Brisel će posle posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu pojačati pritiske na Srbiju da ne povećava izvoz u Rusiju. Zato nije isključeno da u narednim danima na adresu srpskih vlasti ponovo stigne briselska nota, kojom će se naši zvaničnici još jednom „podsetiti“ na očekivanja EU, saznaju Novosti u diplomatskim izvorima.
Zvanične izjave poslate iz EU posle Putinove posete bile su prilično umivene, ali su neformalnim diplomatskim kanalima već poslate poruke da bi upozorenje Brisela moglo da poprimi i oštriji ton, u vidu demarša, u kojem će se izričito zahtevati da Srbija ne koristi embargo koji su evropske zemlje uvele Rusiji. Prvu opomenu Srbija je već dobila u avgustu, kada je premijeru Aleksandru Vučiću, u Obrenovcu, uručen tzv. ed-memoar sa „instrukcijama“ za izvoz u Rusiju.
Prema informacijama do kojih su došle Novosti, ono što je upalilo „crvenu lampicu“ u vrhu EU je Putinova izjava da je za „srpsku privredu povoljan trenutak da nađe što bolje mesto na ruskom tržištu“. On je rekao da srpska poljoprivreda sada u Rusiju izvozi robu u vrednosti od oko 150 miliona dolara, ali da to veoma brzo može da dostigne i 500 miliona. Naročito se ukazuje šansa za izvoz sirnih namaza.
Brisel je, s druge strane, zadovoljan time što je premijer Aleksandar Vučić u Putinovom prisustvu još jednom potvrdio da Srbija ostaje na evropskom putu. Međutim, ostaju očekivanja EU da uskladimo našu spoljnu politiku sa njihovom i uvedemo sankcije Rusiji.
Maja Kocijančič, portparol evropske šefice diplomatije Ketrin Ešton, izjavila je juče da se stav Brisela o sankcijama Rusiji nije promenio i da na snazi ostaje poziv svim zemljama kandidatima da podrže ekonomske mere EU:“Pažljivo pratimo odnose Beograda i Moskve i očekujemo od Srbije da ostane na evropskom kursu, kao i da demonstrira privrženost Uniji tako što će nastaviti da svoju spoljnu politiku usklađuje sa evropskom“.
Maja Kocijančič nije želela da direktno komentariše najavljeno povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda i automobila iz kragujevačkog „Fijata“ u Rusiju, ali je podsetila da je EU u avgustu zatražila od trećih zemalja, pa i Srbije, da ne koriste ruski embargo na uvoz hrane iz EU da uđu na rusko tržište.
Putinov dolazak i poruke koje su slate iz Beograda pažljivo su praćeni i u Vašingtonu. Portparolka američkog Stejt departmenta Džen Psaki kratko je prokomentarisala posetu ruskog predsednika Beogradu, navodeći da su SAD svesne te činjenice i podsetila da je veliki broj zemalja imao istaknutu ulogu tokom Drugog svetskog rata i da je Putin letos prisustvovao i ceremoniji kojom je u Normandiji obeležen Dan D.
„To ne znači da ne postoje neslaganja u pogledu pojedinih pitanja“, poručila je Psaki.
Inače, američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi nije se odazvao pozivu da prisustvuje vojnoj paradi, uz objašnjenje da će doći na svečanost povodom obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja Beograda, 19. oktobra. Ambasadori EU i Nemačke, Majkl Davenport i Hajnc Vilhelm, bili su na tribinama ispred Palate „Srbija“. Britanski ambasador Denis Kif nije došao, ali je poslao predstavnika.
Osim predstavnika diplomatskog kora, različite pristupe vojnoj paradi i Putinovoj poseti imala su i rukovodstva srpskih stranaka. Tako niko iz DS nije došao na paradu, a od funkcionera ove stranke pozivnice su dobili šef poslaničkog kluba Borko Stefanović i bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac.
„Pozivnice su stigle kasno, tako da nismo mogli da se organizujemo. Naravno, podržavam obeležavanje godišnjice, a parada je bila odlična“, rekao je Stefanović.
Poslanici Nove stranke Zoran Živković i Vladimir Pavićević nisu bili na vojnom defileu. U ovoj partiji objašnjavaju da ostaju pri stavu da Srbija nije vojna sila kako bi organizovala ovakve skupove i da Beograd nije oslobođen 16. nego 20. oktobra. Njihov nedolazak, kažu, nema veze sa dolaskom Putina, jer podržavaju posetu ruskog predsednika.
U svečanoj loži bili su predstavnici naprednjaka, socijalista, PUPS…
„Na Titovim paradama sam bio u publici, a sada sam sedeo tri metra od Putina“, kaže za Novosti poslanik PUPS Milan Korać. „Ostavio je na mene utisak jednostavnog čoveka što je odlika najvećih svetskih državnika. Parada je bila fenomenalna, a veze Srbije i Rusije su dodatno pojačane“.
Radikali u publiciI predstavnici vanparlamentarnih stranaka išli su da pozdrave predsednika Rusije. Tako je radikalska „trojka“ Vjerica Radeta, Nemanja Šarović i Zoran Krasić iz publike predvodila skandiranje članova SRS.
Predsednica DSS Sanda Rašković Ivić kaže da su „vojna parada i doček Putina pokazali jasnu podršku naroda Vojsci Srbije i njegovu želju za najbližom saradnjom sa Ruskom Federacijom“.
„Masovna skandiranja „Srbija – Rusija, ne treba nam Unija“, jasan su glas i mišljenje naroda o ulasku u EU“, rekla je Sanda Rašković Ivić.
Beloj kući sporne počasti s kojima je dočekan PutinZa razliku od portparolke Stejt departmenta, Robert Hend, visoki savetnik Američke komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, koja je tesno povezana sa američkim Kongresom, bio je mnogo oštriji u oceni Putinove posete:
„Niko ne traži od Srbije da ne održava dobre odnose sa Rusijom, ali počasti sa kojima je Putin dočekan u Beogradu u raskoraku sa opredeljenjem Srbije za uključivanje u evropski blok“.
Počasni građanin Novog SadaMada je u Beogradu proveo tek šest-sedam sati, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je nekoliko minuta odvojio i za Novi Sad. Gradonačelnik Miloš Vučević mu je uručio Povelju počasnog građanina „Srpske Atine“ koja mu je dodeljena pre više od šest godina.
Izvor: Press
