U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je Patrijar Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne
Blaženopočivši patrijarh Pavle bio je poznat po svojoj skromnosti. Malo ko zna anegdotu o tome kako su nastale njegove cipele, u kojima je uvek pešačio. Pogotovo je bio zanimljiv podatak da je sam vodio brigu o svojoj obući, a priča koju vam donosimo sigurno će vas podsetiti zašto je nosio nadimak “sveti siromah”.
U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je patrijarh Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne.
– Jeste – osmehivao se patrijarh Pavle kada su ga pitali za cipele. – Udobne su, mogu u njima dugo da pešačim.
– Gde ste ih kupili?
– Eh, kupio! – rekao i odmahnuo rukom kao da je stavio tačku na razgovor.
A iza ovih cipela stoji malo neobična priča: cipele, u stvari, nekad bile ženske čizme – našao ih patrijarh, bačene, blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici načinio je sebi dobre cipele.
Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore. Sećanje na ovog neobičnog, blagog čoveka, koji je bio istovremeno i intelektualac i zanatlija, ostalo je živo i pet godina nakon njegove smrti.
Dok su mnogi kupovali luksuzne automobile, on je svuda išao peške ili javnim gradskim prevozom. I to u cipelama koje je sam pravio, ali i popravljao.
Priča kaže da ga je obućarskom zanatu naučio neki čovek koji je popravljao cipele u blizini Patrijaršije, a neki kažu da je zanat “pendžetiranja đona” naučio u manastirima.
Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.
Vecernje Novosti
