Pobožno praznovati Sabor svetih Angela sveta Crkva je primila predanjem bogonadahnutih Otaca, odbacivši neznabožačko poštovanje angela, izmišljeno od jeretika i idolopoklonika. Jer još u Starom Zavetu, kada ljudi odstupiše od Boga, Sazdatelja svoga, počeše se klanjati stvorenjima Božijim i delima ruku svojih, praveći idole po prilici vidljive tvari, od onoga što je gore na nebu ili dole na zemlji (2 Mojs. 20, 4). Tada ljudi, smatrajući da sunce, mesec i zvezde imaju dušu živu, prinošahu im žrtve kao bogovima; isto tako prinošahu žrtve i angelima kao bogovima. O tome se kaže u knjizi o Carevima: “kađahu Vaalu, suncu i mesecu i zvezdama i svoj vojsci nebeskoj”, tojest angelima, jer oni i jesu nebeska vojska, kao što je rečeno u Evanđelju; i ujedanput se pojavi s angelom mnoštvo vojnika nebeskih (Lk. 2, 13). Takvo nepravilno poštovanje angela bilo je veoma rasprostranjeno u doba svetih apostola. Iskorenjujući takvo nepravilno poštovanje angela, sveti apostol Pavle govori: “Niko da vas ne vara po svojoj volji izabranom poniznošću i obožavanjem angela, upuštajući se u ono što nije vidno, i uzalud nadimajući se umom tela svog, i ne držeći se glave”, tojest Hrista. Jer u to vreme behu neki jeretici, naizgled smireni, no oholo smatrajući da svojim uzdržljivim i čistim življenjem podražavahu angele. I oni učahu da se angelima čini isto poklonjenje kao i samome Bogu. Potom se pojaviše drugi jeretici koji propovedahu da su angeli tvorci vidljive tvari i, kao bestelesni, viši i vrednosniji od Hrista, Sina Božija; a za Arhangela Mihaila govorahu da je bog Jevreja. Drugi pak, odavši se vradžbinama i varajući ljude, pod imenom angela prizivali su đavole, i služili im nazivajući ih angelima. Naročito se takve jeresi množahu u gradu Kolosi, koji je pripadao Laodikijskoj mitropoliji, gde mnogi tajno obavljahu neznabožačko angelopoklonjenje, slično idolopoklonjenju. Takvo idolopokloničko poštovanje angela Laodikijski pomesni sabor svetih Otaca prokle i predade anatemi. A kada takvo nepravilno poštovanje angela bi osuđeno i prokleto, onda se ozakoni blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih angela kao služitelja Božijih i hranitelja roda ljudskog. I u tom Koloskom kraju, u kome se ranije tajno obavljalo neznabožačko i jeretičko obožavanje angela, poče se javno vršiti pravoslavno praznovanje svetih angela, i stadoše se podizati prekrasni hramovi svetim angelima. Tako u Honi, nad čudotvornim izvorom, bi podignut veleljepan i predivan hram u ime svetog Arhistratiga Mihaila, jer se na tom mestu beše javio sveti Arhistratig Mihail svetom Arhipu. U vreme pak svetog Silvestra pape rimskog i svetog Aleksandra patrijarha Aleksandrijskog, na nekoliko godina pred Prvi Vaseljenski Sabor, Nikejski, bi ustanovljeno da se praznik svetog Arhistratiga Mihaila i ostalih Bestelesnih Sila Nebeskih praznuje u mesecu novembru. Zašto baš u novembru? Zato što novembar predstavlja deveti mesec posle meseca marta. U mesecu martu smatra se da je bilo stvorenje sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet činova angelskih, koji su najpre stvoreni. Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, onoga apostola, koji se uzdigao do u treće nebo, opisao je ovih devet činova u knjizi “O nebesnoj Jerarhiji”. Tih devet činova dele se na tri jerarhije: najvišu, srednju i najnižu; i u svakoj od njih su po tri čina.
Prvu, najvišu, i Presvetoj Trojici najbližu jerarhiju, sačinjavaju: Serafimi, Heruvimi i Prestoli. Bliže od svih Tvorcu i Sazdatelju svom predstoje bogoljubivi šestokrilni Serafimi, kao što vide prorok Isaija koji kaže: Serafimi stajahu oko NJega, svaki ih imaše šest krila (Is. 6, 2). Oni su plamenoliki, kao oni koji neposredno predstoje Onome o kome se piše: Bog je naš oganj koji spaljuje; presto je NJegov plamen ognjeni; slava Gospodnja je kao oganj koji plamti. Predstojeći takvoj slavi, Serafimi su ognjeliki, prema rečenome: On čini anđele svoje duhove, i sluge svoje plamen ognjeni. Oni plamte plamenom ljubavlju k Bogu, i druge raspaljuju takvom ljubavlju, što i samo ime njihovo pokazuje, jer na jevrejskom jeziku serafim znači onaj koji plamti, ili onaj koji zapaljuje.
Posle Serafima svevidcu Bogu, koji živi u svetlosti nepristupnoj, predstoje u neizrecivoj svetlosti bogomudri mnogoočiti Heruvimi, koji jače od drugih nižih činova sijaju svagda svetlošću bogopoznanja i znanja tajana Božijih i dubine premudrosti NJegove, sami prosvećivani i druge prosvećujući. Jer njihovo ime “heruvim” na jevrejskom jeziku znači: veliko razumevanje ili izlivanje premudrosti, pošto se preko heruvima i drugima šalje premudrost i daje prosvećenje očiju razuma za bogoviđenje i bogopoznanje.
Zatim – Sedećem na prestolu visoku i izdignutu predstoje bogonosni (kako ih naziva sveti Dionisije Areopagit) Prestoli, jer na njima, kao na razumnim prestolima (kako to veli sveti Maksim Ispovednik) Bog razumno počiva. A oni se nazivaju bogonosni, ne po biću nego po blagodati i po svome služenju, dok se telo Isusa Hrista, – kako to piše sveti Vasilije Veliki, – naziva bogonosnim po biću, pošto je Ipostasno sjedinjeno nerazdeljivo sa samim Bogom Logosom. Međutim Prestoli se nazivaju bogonosni ne po biću nego po blagodati danoj im za takvo njihovo služenje, kao oni koji tajanstveno i nedokučivo nose u sebi Boga. Počivajući na njima na neiskazan način, Bog obavlja Svoj pravedni sud, po rečima Davida: Seo si na presto, izričući pravdu (Psal. 9, 5). Zbog toga se preko njih prvenstveno projavljuje pravosuđe Božije: oni služe pravosuđu Božiju, proslavljaju ga i izlivaju silu pravosuđa na prestole zemnih sudija, pomažući carevima i vladarima da izriču pravedni sud.
U srednjoj jerarhiji takođe postoje tri čina svetih angela: Gospodstva, Sile i Vlasti. Gospodstva se nazivaju tako zato što oni gospodstvuju nad ostalim, nižim od njih angelima, a sami su slobodni. Odbacivši, kako veli sveti Dionisije Areopagit, robovski strah, oni dobrovoljno i s radošću služe Gospodu neprestano. Takođe oni izlivaju silu blagorazumnoga gospodarenja i mudroga upravljanja vlastima na zemlji od Boga postavljenim, da bi one dobro upravljale nad poverenim im oblastima. Zatim oni uče vladati osećanjima, smirivati u sebi nepristojne želje i strasti, potčinjavati telo duhu, gospodariti nad voljom svojom, i stajati iznad svakog iskušenja.
Sile, ispunjujući se snage, ispunjuju volju Svevišnjeg i Svemogućeg Gospoda svog, krepkog i silnog, izvršujući je odmah s lakoćom. Oni čine i prevelika čudesa, i tu čudotvornu blagodat izlivaju na ugodnike Božije, dostojne te blagodati, da bi mogli činiti čudesa, isceljivati svaku bolest, i predskazivati budućnost. Svete Sile pomažu i ljudima koji se trude i opterećeni su nošenjem kakvog bilo poslušanja, naloženog na njih, -Čime i objašnjavaju svoje ime: “Sile”, – i nose slabosti slabih. One takođe ukrepljuju svakog čoveka u trpljenju, da ne malaksava u nevoljama, nego da krepkim duhom i junački podnosi sve što ga snalazi, za sve smireno blagodareći Boga, koji sve ustrojava na korist našu.
Vlasti se tako nazivaju zato što imaju vlast nad đavolima: da ukroćuju demonsku vlast, da odbijaju iskušenja koja đavoli priređuju ljudima, i da ne dopuštaju đavolima da naškode ma kome onoliko koliko bi oni hteli. Vlasti još učvršćuju dobre podvižnike u duhovnim podvizima i trudovima, štiteći ih da ne bi bili lišeni duhovnog carstva. Onima pak koji se bore sa strastima i požudama Vlasti pomažu da odgone rđave pomisli i vražije napadaje, i da pobeđuju đavola.
U najnižoj jerarhiji takođe postoje tri čina: Načala, Arhangeli i Angeli. Načala se nazivaju zato što načalstvuju, starešinuju nad nižim angelima, upućujući ove na ispunjavanje božanskih naređenja. NJima je takođe povereno upravljanje vaseljenom, i čuvanje svih carstava i kneževina, zemalja i svih naroda, plemena i jezika, jer svako carstvo, pleme i narod ima kao svog posebnog čuvara i upravitelja jednog angela iz ovog nebeskog čina koji se naziva Načala. Služenje ovoga angelskoga čina, po objašnjenju svetog Grigorija Dvojeslova, sastoji se i u tome: da poučavaju ljude odavati svakome starešini poštovanje koje priliči njegovom zvanju. Isto tako angeli ovoga čina izvode dostojne ljude na razne važne položaje, i podučavaju ih da ne stupaju na položaje iz sebičnih razloga, iz koristoljublja i slavoljublja, nego radi služenja Bogu, i radi rasprostranjenja i umnoženja svete slave NJegove, i radi koristi bližnjih, služeći opštim potrebama svih svojih potčinjenih.
Arhangelima se nazivaju veliki blagovesnici, koji blagoveste veliko i preslavno. NJihovo se služenje, kao što kaže veliki Dionisije Areopagit, sastoji u ovome: proroštva otkrivati; prosvećenje, poznavanje i razumevanje volje Božije, koje dobijaju od viših činova, saopštavati nižim činovima, a preko njih ljudima. Sveti pak Grigorije Dvojeslov veli da Arhangeli ukrepljuju u ljudima svetu veru, prosvećujući im um svetlošću poznanja svetog Evanđelja i otkrivajući im tajne blagočestive vere.
Angeli su u nebeskoj jerarhiji od svih činova niži i ljudima najbliži. Oni javljaju ljudima manje tajne i namere Božije, i poučavaju ljude da vrlinski i pravedno žive po Bogu. A pridodani su oni da čuvaju svakoga od nas verujućih: vrlinaste pridržavaju da ne padnu, pale podižu, i nikada nas ne ostavljaju, makar i sagrešili, jer su svagda gotovi pomagati nam, samo ako mi sami poželimo.
Međutim i svi viši nebeski činovi nazivaju se zajedničkim imenom: angeli. Premda oni po svome položaju i po danoj im od Boga blagodati imaju razne nazive, kao: serafimi, heruvimi, prestoli i ostali činovi, ipak svi oni imaju zajednički naziv: angeli, pošto je naziv angeo naziv ne prirode nego službe. Jer svi su oni angeli, pošto svi služe Božjem naređenju, kao što stoji napisano: Nisu li svi službeni duhovi koji se šalju na službu? (Jevr. 1, 14). NJihove pak službe su različne i nepodjednake, i svaki čin ima svoju posebnu službu, jer Premudri Sazdatelj ne otkriva svima u istoj meri tajne Svoje namere, nego posredno, preko viših činova prosvećuje niže, otkrivajući im Svoju svetu volju i naređujući im da je ispunjuju, kao što se to jasno vidi iz knjige proroka Zaharije. Tamo se govori kako angela posle razgovora s prorokom susreće drugi angeo i naređuje mu da ponovo ide k proroku i obavesti ga o onome što će zadesiti Jerusalim: Gle, angeo koji govoraše sa mnom izide, i drugi angeo naiđe mu u susret, i reče mu: Trči, i reci onom mladiću, (tojest proroku Zahariji): Jerusalim će se naseliti po selima radi mnoštva ljudi, i ja ću mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo (Zah. 2, 3.4.5). – Objašnjavajući to, sveti Grigorije Dvojeslov veli: Kada jedan angeo govori drugome: “Trči, i reci onom mladiću”, nema sumnje da angeli šalju jedni druge: manji se šalju, a veći ih šalju. – Tako isto i kod proroka Danila nalazimo gde angeo naređuje drugom angelu da proroku protumači viđenje (Dan. 8, 16). Otuda je jasno, da angeli viših činova otkrivaju božansku volju i namere Tvorca svoga angelima nižih činova, prosvećuju ih, i šalju ljudima.
Pravoslavna Crkva na zemlji, trebajući pomoć svetih angela, praznuje sabor svih devet činova svetih angela naročitim moljenjem, kao što treba, u osmi dan meseca novembra, tojest devetoga meseca, jer će se svih devet činova angelskih sabrati u dan Strašnoga suda Gospodnjeg. A ovaj dan božanstveni učitelji Crkve nazivaju osmim danom, kada dođe Sin Čovečiji (= Sin Božiji = Sudija pravedni) u slavi Svojoj i svi sveti angeli s njim (Mt. 25, 31). I poslaće angele Svoje s velikim glasom trubnim, i sabraće izbrane njegove od četiri vetra (Mt. 24, 31), tojest od istoka, zapada, severa i juga. – O, da bi tada i nas, koji česno praznujemo Sabor njihov, sabrali k liku izbranika Božijih!
Za čelnika i vojvodu svih ovih devet činova angelskih postavljen je od Boga sveti Arhistratig Mihail, kao verni služitelj Božji. On u vreme Sataninog pagubnog pada u gordost, i njegovog odstupljenja od Boga i strovaljenja u bezdan, sabravši sve činove i vojske angelske, gromoglasno uskliknu: Pazimo! stojmo smerno pred Tvorcem našim, i ne pomišljajmo na ono što je protivno Bogu! Pogledajmo kakva stradanja pretrpeše oni koji zajedno s nama behu sazdani, i dosada zajedno s nama behu pričasnici Božanske svetlosti! Obratimo pažnju kako se oni zbog gordosti iznenada iz svetlosti survaše u tamu i sa visine stropoštaše u bezdan! Pogledajmo kako spade s neba jutarnja zvezda Danica i razbi se na zemlji!
Govoreći tako svemu Saboru angela, on, stojeći na prvom mestu, poče sa serafimima i heruvimima i sa svima nebeskim činovima slaviti Presvetu, Jednosušnu i Nerazdeljivu Trojicu, Jednoga Boga, složno pevajući toržestvenu pesmu: Svet, svet Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Tvoje!
Takvo ujedinjenje svetih angela dobi naziv Sabor angela, jer oni udruženo, jednodušno i jednoglasno slave Oca i Sina i Svetoga Duha, – Svetu Trojicu, kojoj i od nas ilovačnih neka je slava vavek. Amin.
