Sporazum o slobodnoj trgovini može da bude od velikog značaja, kaže Diter Herte, predsednik UO Senata privrede Nemačke i Austrije
U trenutku kada Srbija postane članica Evropske unije, što je nešto čemu težite, ne mogu da zamislim da neka zemlja ima specijalan tretman u spoljnoj trgovini sa vama. Ovim rečima Diter Herte, predsednik Upravnog odbora Senata privrede Nemačke i Austrije, odgovara na pitanje da li je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom naša prednost u trenutku kada je EU uvela sankcije ovoj zemlji. Dakle, ta prednost Srbije je vremenski limitirana, ali ću o tome, ipak, obavestiti 630 članova Senata, koji čine firme u kojima je ukupno zaposleno milion radnika, dodaje.
– U aktuelnoj situaciji, ipak, taj sporazum može da bude od velikog značaja za nemačke i austrijske firme. Poznato mi je da su mnoga preduzeća stavljena u nepovoljnu situaciju kada je reč o poslovanju sa Rusijom. Bilo da su neposredno pogođeni zato što proizvode hranu koja ne može da se izveze zbog sankcija ili da su pogođeni direktno, jer tamošnji potrošači ne kupuju više toliko nemačkih proizvoda, jer se i ponašanje kupaca tokom ove krize promenilo – kaže Herte.
Naš sagovornik kaže da postoje preduzeća koja imaju proizvodne pogone u Rusiji i naravno da se pribojavaju da će ti pogoni dugoročno biti ugroženi u slučaju da se saradnja sa Rusijom ne vrati na pređašnji nivo.
On je na nedavnom sastanku u Srpskoj asocijaciji menadžera, između, ostalog razgovarao i o tome kako privrednici mogu da iskoriste posebne odnose Rusije i Srbije. Takođe, očekuje da o tome bude reči i 21. novembra kada ministar privrede Željko Sertić bude prisustvovao završnom kongresu Senata nemačke privrede.
– Nemačkoj privredi je izuzetno stalo da se normalizuju odnosi sa Rusijom. Zato, u aktuelnoj situaciji Sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom može da bude izuzetno važan faktor. Lično ću se informisati o tome kakvi su posebni odnosi vaše zemlje sa Rusijom i kasnije ću o tome obavestiti naše članove – kaže naš sagovornik.
Srbija, kao centar ovog dela regiona, može biti jedna od atraktivnih destinacija za ulaganje, ocenjuje. On smatra da ulagači treba u ovom trenutku da iskoriste prednosti ovog tržišta, jer su uslovi za ulaganje sada povoljniji, nego što će biti kada naša zemlja postane članica EU.
Anica Telesković
—————————————–
Razvoj glavobolja Brisela, a ne Berlina
Zanimljivo je kako Herte kao predstavnik nemačke privrede, gleda na pritiske, koji sve češće mogu da se čuju iz zemalja sa periferije Evrope, da Nemačka treba da počne da troši svoje ušteđene pare, kako bi podstakla oporavak evrozone koju već godinama muči stagnacija.
– Veliki je pritisak na našu vladu, jer druge države očekuju da mi budemo generator oporavka. Iz vizure vlade nemačke uvek se spominje da bi preduslov za stimulisanje oporavka trebalo da bude reforma državne uprave i administracije u zemljama na jugu. Međutim, moram da kažem da novac koji Nemačka ima nije ušteđen i da se upravo teži ka tome da se ne naprave novi dugovi i nova zaduživanja države. Na nivou EU trebalo bi da se donesu adekvatne odluke, odgovarajući programi za razvoj i isplatu transfera da se na taj način slabije razvijeniji regioni pomognu – odgovara Herte na direktno pitanje da li to znači da oporavak Evrope treba da bude briga Brisela, a ne Berlina.
