Da li humanitarni konvoj krije oružje ili čak predstavlja početak vojne intervencije Rusije? U Kijevu su u to ubeđeni, na Zapadu oprezni, a u Moskvi to negiraju. Humanitarna katastrofa je ogromna, nepoverenje još veće.
Humanitarna pomoć za istok Ukrajine u Moskvi je pompezno najavljena. Juče je 280 kamiona sa 2.000 tona pomoći krenulo iz glavnog grada Rusije, na ukrajinsku granicu bi trebalo da stigne u sredu uveče ili sutra. Niko ne zna šta će se tamo desiti. Međunarodni Crveni krst, koji bi trebalo da proveri, preuzme i raspodeli pomoć, nije čak bio ni obavešten da konvoj kreće, potvrđeno je juče za DW. Tu onda raste prostor za interpretacije i paniku: da li ruski konvoj krije oružje ili možda čak predstavlja početak vojne intervencije Moskve?
Nepoverenje
Moguće da je ta histerija preterana, primećuje u današnjem izdanju Vezer kurir, ali Moskva kao da čini sve da dodatno nahrani sumnje. List navodi da se radi o prefarbanim vojnim kamionima u kojima su i uniformisani ljudi. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdi da je postignut opširan dogovor sa Kijevom, da će ruski kamioni kroz Ukrajinu putovati sa ukrajinskim tablicama, da će u konvoj biti ukrcani radnici Crvenog krsta, OEBS-a, ali i ukrajinskih vlasti. U kamionima su hrana, lekovi, generatori za struju i druge potrepštine, tvrde u Moskvi. Ukrajinske vlasti to negiraju. Andrej Lisenko iz kijevskog Nacionalnog saveta za bezbednost otvoreno optužuje da se u konvoju krije „teško naoružanje“.
„Problem je što je poverenje u Rusiju sada praktično nepostojeće“, kaže za DW poslanik demohrišćana Karl-Georg Velman. Činjenica je da je Moskva nedeljama negirala očigledno prisustvo svojih vojnika na Krimu, te da sada drži granicu ka istočnoj Ukrajini poroznom, kako bi ruski dobrovoljci i plaćenici nesmetano odlazili da se pridruže separatistima. To čak nije ni posebna tajna – reporterka nedeljnikaCajt je recimo pratila petoricu Moskovljana koji su otišli na front. „Zato i postoji bojazan da se pod maskom humanitarnog konvoja zapravo krije vojna intervencija i stoga su reakcije međunarodne zajednice maltene alergijske“, dodaje demohrišćanin Velman za DW.
Nepoverenje dobro ilustruje komentar londonskog Independenta, koji piše da je humanitarni „konvoj tipična Putinova dramska inscenacija“, da bi već u sledećoj rečenici naveo da „niko zapravo ne zna šta se krije“ iza tog konvoja. Nemačka kancelarka Angela Merkel uprkos nepredvidivosti (nemački mediji često koriste reč neuračunljivost) Kremlja želi i dalje da traži rešenje zajedno sa Putinom. „Veoma se trudim da se kontakt sa ruskim predsednikom ne prekine, uprkos sankcijama. Ali za konstruktivni odnos potrebno je više od jedne strane“, rekla je kancelarka za Zeksišen cajtung.
Humanitarna katastrofa
Iako se o ruskom konvoju pomoći raspravlja, o humanitarnom stanju na istoku zemlje nema dileme. Lugansk – grad od 250.000 stanovnika koji je uz Donjeck poslednje veliko uporište proruskih snaga – već danima je bez vode i struje. Lider tamošnjih separatista Andrej Purgin nestrpljivo iščekuje rusku humanitarnu pomoć i optužuje vladu u Kijevu da svesno sprečava dopremanje pomoći u Lugansk. Iako zvanične statistike govore o 300.000 hiljada izbeglica, veruje se da je Donjecki basen napustilo najmanje milion ljudi, što je četvrtina lokalnog stanovništva. Većina je otišla kod prijatelja i rođaka u Rusiju, mnogi i u mirne delove Ukrajine, već prema tome gde se ko oseća sigurnije.
Opravdano je postaviti pitanje zašto zapadne zemlje, pre svih Nemačka, same ne pruže humanitarnu pomoć ukoliko već ne veruju Rusima. Na to pitanje političar CDU Karl-Georg Velman nije nam dao konkretan odgovor. „Moramo da uradimo sve, svejedno u čijoj režiji. Može Crveni krst, može OEBS, samo da pomoć nekako stigne do ljudi.“ Ali gde je ta zapadna pomoć? Velman odgovara da ona trenutno stiže u oblasti u kojima se više ne vode borbe, gde nema prevelike opasnosti za pomagače. Za one kojima hitno trebaju hrana, lekovi i pijaća voda za sada kao da nema rešenja.
Izvor/http://www.dw.de/ 13,08,2014
