Protesti protiv vlasti u Srbiji su ovog vikenda dobili novo lice, a analitičari kažu da okupljanja moraju da ostanu nenasilna da bi bila masovna, ali i da iznedre jasne zahteve režimu.
Nakon 15 mirnih šetnji u nizu, demonstracije su ovog vikenda u Beogradu bile burne – glavne uloge imali su policijski kordoni i napetost, a privedeno je 18 ljudi. Neki su već i osuđeni na zatvorske kazne do 30 dana.
Deo demonstranata je u subotu uveče upao u zgradu RTS, u nedelju su građani i lideri opozicije opkolili zgradu Predsedništva i predsednika Aleksandra Vučića u njoj, a sve je bilo na ivici ozbiljnih incidenata.
„Deluje da su protesti došli do ključne tačke”, kaže za BBC na srpskom analitičar Kurt Basiner iz Saveta za demokratizaciju politike, NVO koja se bavi međunarodnim odnosima.
Kako navodi, protesti su do sada bili usmereni samo protiv Vučića, ali bi opozicija sada već morala da ponudi nešto konkretno.
„Tako je i u Americi, ne samo u Srbiji… Jedno je biti protiv Trampa ili Vučića, a potpuno druga stvar je za šta si ti”.
Šta dalje?
Mnogi proteste upoređuju sa borbom protiv režima Slobodana Miloševića, kada su protiv njega protestovali građani svih političkih opcija, bez obzira na ideološke razlike.
Veliki deo borbe protiv Miloševića izneo je pokret Otpor, čiji je član bio Ivan Marović.
On za BBC na srpskom kaže da je za aktuelne proteste ključno da ostanu nenasilni.
„Nadam se da organizatori znaju koliko je to neophodno, jer će tako veći broj ljudi da se priključi… Obični građani se plaše da idu na nasilne demonstrancije, a ako nema masovnosti, onda nema ni političke snage”.
Druga stvar, kaže Marović, jesu zahtevi – važno je da budu konkretni, barem dok je sve u „fazi protesta”.
„Međutim, mislim da se ništa neće desiti, već će, kao kod nas posle 1996. godine, sve morati da preraste u pokret i bude usmereno ka mobilizaciji čitavog stanovništva”.
Šta kažu vlast i opozicija?
Vučić je u ponedeljak izjavio da je spreman da „otvori temu RTS-a” i da pristaje na dijalog sa građanima, ali ne i sa pojedinim opozicionim političarima, prenosi N1.
Kako kaže, opozicija je neredima na protestima napravila katastrofalnu grešku.
„Na vlast se dolazi izborima, demokratskim putem, a ne time što ćete da unosite testre i upadate nekome u prostorije. Hvala im (opoziciji) na tome što vole da viču, da se služe nasiljem, vidim da narod to ne podržava”, kazao je Vučić.
Oglasila se i premijerka Ana Brnabić koja je istakla da protesti tokom vikenda „nisu uzdrmali vlast”.
Brnabić je istakla i da je lider Dveri Boško Obradović preuzeo demonstracije, kao i da sa njim nikada neće razgovarati.
Opozicioni Savez za Srbiju zahteva da uhapšeni budu pušteni i navodi da će u suprotnom biti mnogo većih skupova, dok iz organizacije protesta „1 od 5 miliona” navode da ne odustaju od šetnji.
Oni traže smenu predsednika Vučića i slobodne medije pred potencijalne izbore, na kojima bi onda svako zastupao svoju politiku. Do tada, ističu, svi će zajedničkim snagama biti angažovani u borbi protiv aktuelne vlasti.
„Zahtevi moraju biti jasni”
Basiner takođe ističe da lideri protesta moraju jasno da iznesu zahteve i definišu za šta se zalažu, a ne da sve vreme samo budu protiv aktuelne vlasti.
„Jedno je biti protiv Vučića, protiv kojeg su svi zajedno, ali će mnogi reći i ‘Dveri su tamo, njih mnogi nazivaju fašistima, ne želim sa njima’.
Kako navodi, predsednik Srbije bi zbog toga mogao da dobije još veću podršku iz inostranstva, a koju ionako već ima zbog pitanja Kosova.
Vučić redovno izjavljuje da je vreme da se postigne neka vrsta sporazuma, ističući često ideje o razgraničenju ili podeli Kosova, iako konkretnih koraka još nije bilo.
„Zapadne vlade bi mogle da kažu ‘protest su preuzeli fašisti, ne zanima nas šta oni imaju da kažu’. Zbog toga to ‘mešano meso’ opozicije sada mora da se diferencira.
„Potrebna je pozitivna vizija šta oni žele da Srbija bude i koje će biti njeno mesto u svetu, ali bi onda verovatno na protestima izgubili deo ekstremne desnice”.
Basiner navodi i jednu pozitivnu stvar – rasprostranjenost.
„Ljudi protestuju u Kruševcu, Boru… Svuda. To nismo videli od 2000. godine”.
Protesti širom Srbije
Prvi protest održan je u Beogradu 8. decembra, pod nazivom „Stop krvavim košuljama” zbog napada na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu 23. novembra.
Ubrzo su protesti poneli naziv #Jedan od pet miliona, kao reakciju na odbijanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da razgovara sa demonstrantima, „pa makar ih bilo pet miliona na ulicama.”
Okupljeni su tražili i da se otkriju nalogodavci ubistva opozicionog političara iz Kosovske Mitrovice, Olivera Ivanovića, napadača na Stefanovića, ali i da ostavke podnesu ministar policije i vodeći ljudi Radiotelevizije Srbije.
Proteste podržavaju brojne javne ličnosti, profesori nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu i većina opozicionih stranaka.
Glava
Marović kaže da su aktuelni protesti odgovor građana na to što je aktuelna vlast „vratila Srbiju u predemokratsko stanje”.
„Tada nije bitno kako se ljudi profilišu, već se bore za neke osnovne principe poput slobode izražavanja i slobodnih medija”.
Ipak, Vučić nije Slobodan Milošević, dodaje.
„Nema to znanje, iskustvo i tu ekipu oko sebe, zato se oni više plaše svega ovoga, jer znaju da nisu toliko jaki, ali je i situacija u društvo mnogo gora – nema sankcija, ali koliko se ljudi odselilo… Slabije nam je društvo, ali je slabiji i režim nego devedesetih”.
Međutim, kako navodi, kada su ugušeni svi institucionalni kanali, nezadovoljstvo građana mora negde da ispliva
„Autokrate to nikad ne vide, što im se kasnije obije o glavu”.
Bbc
