Čorbast pasulj za Vučića i Kirbija

0
401

Sindikat čačanske „Slobode”, u saradnji s poslodavcem, radnicima obezbedio ručak upola cene, lekara, regres od 40.000 i oporavak u banji…

Čačak – Odžak restorana u „Slobodi” i danas se dimi. Ovo je jedna od retkih radničkih kuhinja čačanskog kraja koja je preživela sve belaje tranzicije i dočekala 21. vek. Čorbast pasulj sa slaninom košta 90, salata je 15, a četvrtina hleba 10 dinara, i to je omiljeni izbor zaposlenih u ovoj fabrici municije. Prošle godine u maju, tokom zajedničke posete „Slobodi”, upravo takav ručak izabrali su i tada srpski ministar odbrane Aleksandar Vučić i američki ambasador Majkl Kirbi.

– Naši ljudi rade u posebnim uslovima i zaslužuju pristojan, kuvani ručak u fabrici. Aneksom kolektivnog ugovora od februara 2013. godine naknada za topli obrok zaposlenima povećana je sa 120 na 250 dinara, pa sada mogu da ručaju, evo, za polovinu tog iznosa – kaže za „Politiku” Dragan Jekić, predsednik Samostalnog sindikata u „Slobodi”.

Toj centrali priklonilo se i članarinu plaća 1.327 od ukupno 1.540danas zaposlenih. U menzu, međutim, svraća tek svaki deseti, pošto se ovde posluži, u proseku, 150 obroka u danu. Doduše, kuhinja trebuje namirnice za 280 do 315 ručkova, ali se polovina upućuje u Tehnički remontni zavod u Čačku, opet vojno preduzeće, gde se posebno kuva ručak za taj kolektiv.

Cenovnik na zidu „Slobodinog” restorana svedoči da je najjefitnije kuvano jelo prazan gusti pasulj (55 dinara), među radnicima je omiljena i musaka (100), a prate je podvarak, punjene paprike, sarma i kupus sa junetinom (po 105). U direkciji preduzeća kažu da se cene, inače nepromenjene od jula 2013, određuju tako da pokriju troškove materijala, a struju, vodu i plate servirkama plaća fabrika.

Jekić ističe da se samostalni sindikat posebno stara da sačuva neka radnička prava koja je vreme, jednostavno, moglo da obriše. Zdravstvena inspekcija, recimo, u svoje doba zatvorila je radničku ambulantu u „Slobodi” zbog neuslovnosti, ali je pre četiri godine lekar vraćen u taj obnovljeni prostor na fabričkoj kapiji. Ulaz je prilagođen tako da doktoru u vojnoj fabrici mogu da priđu, bez legitimisanja, i civili iz okolnih sela.

– Pored radnika, naše usluge koriste i meštani Jezdine, Parmenca, Pridvorice i Beljine, i imamo otvoreno ukupno oko 700 kartona – veli dr Neda Nikolić, lekarka.

Ambulanta u kojoj ona radi sa sestrom Oliverom Milošević prima radnim danima od 7.00 do 14.30 i u proseku se na vratima pojavi tridesetak pacijenata.

– Veoma retki su slučajevi da neko od radnika zatraži bolovanje, jer se onda primanja smanjuju na 60 odsto. Sada se najčešće događa suprotno: radnicima koji, recimo, imaju išijas ili uzimaju antibiotsku terapiju, predlažem dva do tri dana bolovanja, ali oni to odbijaju i nastavljaju da rade – kazuje lekarka.

Dragan Jekić naglašava, dalje, da je sindikat podelio 550 poklon-paketa za radničku decu do 10 godina, u vrednosti od 1.600 dinara. Zaposlenima će ove godine, dodaje on, u šest rata biti isplaćen regres od 40.000 dinara ili hiljadu više nego lani, što je praktično još jedna plata, pošto je prosečna zarada u „Slobodi” 44.000.

– Pored toga, već treću godinu uzastopno obezbedili smo preventivni oporavak za zaposlene pod izuzetnim uslovima, možda najpovoljnijim u našim fabrikama uopšte. Sedmodnevni boravak u nekom banjskom hotelu u Srbiji, recimo, naše članove košta oko 5.000 dinara ili samo hiljadu dinara mesečno pošto plaćaju u pet rata – objašnjava Jekić.

Ove godine u ponudi su hoteli u osam banja, svuda se podrazumeva pun pansion, a cene su različite. Od 1.760 dinara (hotel „Mineral” u Bogutovačkoj banji), pa 1.870 (Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Ivanjici) i 1.900 (hotel „Jezero” u Perućcu) do 3.800 i 4.180 dinara, koliko koštaju pansioni u „Merkuru” u Vrnjačkoj Banji.

Jednu trećinu tog troška plaća samostalni sindikat fabrike iz članarine, drugu kompanija „Sloboda”, treću radnik. Prve godine javilo se 60, lane 165, a ovog leta čak 227 zaposlenih i svi su dobili pravo da se odmore po sindikalnim cenama. Kao nekad.

IZVOR/POLITIKA