Jedan od najepših običaja za vreme Vaskrsa, je običaj farbanja jaja. Pozadina ovog običaja ima svoju dugu istoriju.
Jaja i legende o njima
Po nekoj priči, rimski vojnici, koji su čuvali razapetog Hrista na krstu, dobilali su za ručak pečenu kokošku. Jedan od vojnika uzrazu bojazan da Hrist ne oživi. Oni koji su zajedno sa njima čuvali Hrista rekoše da će Hrist oživeti onda kada pečena kokoška poleti i snese crveno jaje i u tom tenutku Hrist uzlete na nebo!
Postoji i drugo verovanje po kome je Hristova majka ostavila tri bela jajeta u steni gde je Hrist sahranjen, a kada je Hrist vaskrsao ova tri ajjeta pronađena su u crvenoj boji. Bela boja je ranije bila boja žalosti. Znači Bogorodica donosi na grob svom sinu tri beal ajjeta koja su veoma bitna u kultu mrtvih u to vreme. I u legendi o postanku sveta pominje se pra-jaje koje se razdvojilo na dva dela.
Treća legenda kazuje o Mariji Magdaleni koja je došla u Rim da propoveda o hrišćanstvu, kada je tom prilikom posetila i cara Tiberija, a kao poklon donela mu je korpu punu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje, i rekao joj je, ako je to istina onda neka ova bela jaja promene boju iz bele u crvenu. Potom je Marija rekla: “Hristos Vaskrese” i jaja su postala crvena.
Jaje simbol života i plodnosti
Kao simbol života jaje je služilo i kao srestvo pomoću koga se život stvarao, čuvao i održavao i ta njegova uloga se sreće u narodnoj tradiciji Srba. Tako se recimo porodilji jaje stavljalo u nedra i provlačilo kroz odeću, jer se verovalo da će joj to olakšati porođaj-kao što kokoška lako snese jaje. Osim na prlodnost ljudi jaje je uticalo na plodnost useva i stoke.
Da bi poboljšali useve, ljudi su razbijali jaje o glavu vola koji je upregnut sa desne strane ili su ga zakopavali u prvu brazdu. Da bi se poboljšala plodnost stoke ili bi ajje razbili od glavu poslednje pomužene ovce ili bi ga zakopali u mravinjak, a potom davali stoci s mekinjama da ga pojedu, da bi se na taj način razmnožavali kao mravi.
Istorija simbola jajeta u hrišćanstvu
Nauka koristi simbol jajeta da bi pokazala odnos jezgra u Zemlji, međujezgra i kore. Jaje ej osnov života i kao takvo, drago je mrtvima jer im se preko ajjeta daje ono šta nemaju, a to je život.
Hrišćanstvo je preuzelo simboluku jajeta relativno kasno, bojena jaje se prvi put spominju u 12, veku, a u Srbiji još kasnije u 16. veku. Međutim, narodna predanja koja su brojna i međusobno različita, početak bojenja jaja vezuju ipak za Hristovo uskrsnuće. Tucanje jajima na Uskrs vrši se javni čin žrtvovanja.
Autor: M.I.
