Nasred groblja je vitak i visok krst od belog mermera na čijem je postolju, na engleskom, uklesano: Ime živi večno, a ispod ovakav krst istog oblika i namene postavljen je u Francuskoj, Belgiji i na svim mestima širom sveta gde naše žrtve počivaju u miru.
Svakog proleća Englesko groblje u Nišu ukrase ruže i drugo cveće, o čijem održavanju je engleska vlada redovno brinula, poštujući poruke ispisane na malim nadgrobnim spomenicima: Nije mrtav – samo je usnio; Umro je da bi drugi živeli; Položio je svoj najdragoceniji dar na oltar dužnosti; Bog će obrisati njihove suze; Njega nema, njegovo delo živi dok dan ne svane i ne raziđu se senke; Njemu slava, nama pamćenje… Na grobu bolničarke Agnes Ker Erl umrle 19. marta 1916. u 33. godini, glavna sestra Medž Hil Frejzer, redova ; Roja Kolmina, podoficira Vilijama Langa, Dž. Klejtona, jedinog na čijem spomeniku je jevrejska Davidova zvezda, i dvojice bezimenih boraca, na čijim uz dan smrti, piše samo: Poznat bogu.
Groblje osveštao patrijarh
Sve je uredno i čisto, samo drveće svedoči da je Englesko groblje u Nišu urađeno ravno pre šezdeset i pet godina. Spomen krst je postavljen i groblje je osvešteno 12. maja 1929. godine. Toga dana Niš je živeo u znaku englesko-srpskog prijateljstva. Došli su i neki članovi prodica i rodbine sahranjenih, lično tadašnji engleski ambasador u Beogradu gospodin Kenard, konzul gospodin Bleknej, vojni ataše, sekretar ambasade… Njegovo veličanstvo kralja Aleksandra Karađorđevića zastupao je izaslanik, komandant Pete armijske oblasti, general Voja Nikolajević, i gotovo ceo ministarski sastav.
Svečanost je otvorio hor niških sveštenika, a Englesko groblje je osvetio lično vladika niški gospodin Dositej, održavši i nadahnuti govor o bratskoj saradnji engleskih i srpskih vojnika u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Na kraju, pošto je uz zvuke posmrtnog marša dvadesetak delegacija položilo vence, svi prisutni su dali zavet da će sve učiniti da se večno očuva englesko-srpsko prijateljstvo.
Puno groblje bezimenih vojnika
Tik uz Englesko groblje je, naime, Srpsko vojničko groblje, na kojem su sahranjivani naši vojnici koji su takođe završavali život u niškoj vojnoj bolnici tokom Prvog svetskog rata.
Sada je i to, graničeći se sa Engleskim grobljem, ograđeni prostor, kojim dominira visoka četvrtasta betonska piramida, na kojoj nema nikakvog obeležja. Postoji i okvir za spomen-ploču, ali teško je odrediti da li je skinuta ili je pala, ili uopšte nije postavljena.
Okolo su položene mermerne ploče koje pokrivaju grobnicu. Na njima zastrašujući zapisi, kratki i opominjući: 1913-1919. nepoznatih 147 vojnika, 1913-1918. nepoznata 304 vojnika, 1913-1915. nepoznata 283 vojnika, 1914-1915. nepoznata 254 vojnika, 1913-1915. nepoznata 372 vojnika 1914-1915. nepoznat 81 vojnik 1929-1938.nepoznatih 148 vojnika 1913-1915. nepoznatih 158 vojnika, zatim 1944-1945. Stojadin Kostić i Zarija Milenković i 145 nepoznatih vojnika, i poslednja ploča sa devet poznatih imena i 156 nepoznatih boraca od 1944. do 1949. godine.
SrbijaDanas/
